IZVORNA PORUKA: Almuccia

Pozz svima. Nova sam ovdje. U 12 sam sedmici trudnoce. U pon sam bila kod doktora na redovnoj kontroli i hvala Bogu sve je uredu. Danas sam dobila rezultate markera i Rh neg sam i odmah sam se bacila na istrazivanje. Kad na internetu pise da je zabrinjavajuce ako je mama Rh neg a otac bebe Rh poz a to je slucaj kod nas. Da li je jos kod nekoga takav slucaj i kakvi testovi se rade? Imam zakazan pregled tek za mjesec dana pa ce me neizvjesnost gnjaviti. Posto mi je ovo prva trudnoca stalno visim na internetu i citam i sto treba i sto ne treba. Dragi mi je rekao iskljuciti internet ako nastavim sa citanjem.

IZVORNA PORUKA: ninulina

Opet ja na ovoj temi, al moram negdje da izbacim tako da slobodno me iskulirajte al negdje moram da se olakšam...

Skontala sam kako trudnoća odmiče da sam ja svakim danom sve gora i gora hajd što fizički ( leđa, noge, oticanje ) to mi nije frka, al psihički.....

Nije me strah porođaja, ne mogu da se bojim nečega što nisam vidjela, osjetila ustvari doživjela ali me strah onoga šta poslije.... Hoće li moja beba biti dobro, hoće li biti zdrava.... Toliko je bolesne djece, tolikoj djeci treba pomoć, trebaju organi i svaki dan mi se srce slomi kad vidim kako je toj dječici potrebna pomoć ....

Strah me je da li će sve biti ok, kako ću se snaći, kako ćemo se moj muž i ja snaći, kako će to sve funkcionisati sa bebom u zajednici....? Sve do sad sam govorila da će biti sve ok , sve se može, sve će biti dobro, ali evo večeras mi prođe kroz glavu još 10 sedmica........ Još 10 sedmica ako Bog da ....... To će tako brzo da prođe....... Sretna sam što ću postati majka, i jedva čekam da vidim to malo nevino biće , da ga primim u ruke, prislonim na prsa, pogledam ga u oči i kažem ,, Hej maleni , ti si moj sin , ja sam tvoja mama " jedva čekam tu ljubav na prvi pogled....... Al eto strah je strah......... Baš mi je nešto večeras teško, ili je to do dana što je dan neki težak ili više ne znam ni ja šta je, al baš me nešto guši.....

IZVORNA PORUKA: Cenzura83

IZVORNA PORUKA: ninulina

Opet ja na ovoj temi, al moram negdje da izbacim tako da slobodno me iskulirajte al negdje moram da se olakšam...

Skontala sam kako trudnoća odmiče da sam ja svakim danom sve gora i gora hajd što fizički ( leđa, noge, oticanje ) to mi nije frka, al psihički.....

Nije me strah porođaja, ne mogu da se bojim nečega što nisam vidjela, osjetila ustvari doživjela ali me strah onoga šta poslije.... Hoće li moja beba biti dobro, hoće li biti zdrava.... Toliko je bolesne djece, tolikoj djeci treba pomoć, trebaju organi i svaki dan mi se srce slomi kad vidim kako je toj dječici potrebna pomoć ....

Strah me je da li će sve biti ok, kako ću se snaći, kako ćemo se moj muž i ja snaći, kako će to sve funkcionisati sa bebom u zajednici....? Sve do sad sam govorila da će biti sve ok , sve se može, sve će biti dobro, ali evo večeras mi prođe kroz glavu još 10 sedmica........ Još 10 sedmica ako Bog da ....... To će tako brzo da prođe....... Sretna sam što ću postati majka, i jedva čekam da vidim to malo nevino biće , da ga primim u ruke, prislonim na prsa, pogledam ga u oči i kažem ,, Hej maleni , ti si moj sin , ja sam tvoja mama " jedva čekam tu ljubav na prvi pogled....... Al eto strah je strah......... Baš mi je nešto večeras teško, ili je to do dana što je dan neki težak ili više ne znam ni ja šta je, al baš me nešto guši.....

Znam o čemu govoriš, samo što ja to doživljavam manje stresno, nekako se odupirem tim mislima i uzdam se u dragog Boga da će se pobrinuti za sve kao sto je i do sad. Ali uhhvati me nekada prpa, sta kako itd.
Možda smo takve jer nam je prvo, sljedeći puta ćemo nadm se biti opustenije.