|
Anoniman -> RE: Molim pomoć! (19.3.2013 15:11:06)
|
A evo sta se meni desava. Pocela sam radit i ja i citav dan sam od djeteta odvojena,a bili smo vezani.Ima 2 godine.Ide u vrtic na koji se takodje tesko privikava.Medjutim,puno vise vremena provodi s ocem i sad kad dodjem ja kuci s posla,onako zeljna svog djeteta,ono meni ni halo.Cak mi nekad nece,nego hoce ocu.Ponekad,posto je pocetak,sam toliko skrhana od loseg psihickog osjecaja zbog razdvojenosti od djeteta da budem jako neraspolozena, a kad jos ovako me ne benda, onda mi same suze idu.Toliko boli.
E sad.Moj muz mi puno pomaze u novonastaloj situaciji.Vodi brigu o kuci, djetetu,sve ok.Ali,moje neraspolozenje zbog razdvojenosti ga uzasno nervira i cak se i ljuti na mene.Rekla mu da mi je tesko ovako i da cu gledati da promjenim posao sto prije kako bih bila vise s djetetom,a on u huju.Kaze mi da sam nezahvalna njemu,da nemam ambicija da postignem nesto za porodicu,eto sjedi tu i budi onda po citav dan s djetetom,pa onda mi kaze da sam bolesno ljubomorna na njega sto dijete njemu od mene hoce.I kaze mi kako mi vise nista nece pomagat jer sam takva,kako mu je dosta mene i rjesavanja mojih problema i ljuti se.Po citav dan mu pokusavam objasnit da shvata pogresno,da me pokusa razumit,da sam dozivila veliki sok zbog nagle razdvojenosti i ko da sam dio zivota izgubila, a on meni da se ne postavljam ko zrtveni jarac,nisam jedina mati koja radi,da pretjerujem i sl.Ljuti se i dalje.A ja pucam u sebi.Boli me dusa i ne znam kako da mu pridjem da shvati i prestane s takvim razmisljanjem.Sta bi vi uradile?
|
|
|
|