|
Alhemicarka -> RE: podrška forumašici na putu ka isključivom dojenju (28.10.2012 14:32:15)
|
ajla, sve mi smo ovdje uglavnom prošle tvoju priču, i potpuno te razumijemo. Potrebno je samo da ove riječi dopru do tebe.
Kad se sjetim svojih početaka, a svi se sjatili da vide bebu, iako sam rekla u prvih 40 dana niko, ali jok, to teferič svaki dan. I onda, tvoje mlijeko je najbolje, ali ti ga nemaš, ja odem sa bebom u sobu, a tetke sa ladnim trajnama sve se sjate za mnom i nadviruju, i pune priče, ih nema mlijeka, i onda ono što me najviše nerviralo - kako sam ja svoju/svog dojila, ma meni došlo da ih sve pošaljem u neku stvar, što sam na kraju i uradila, samo u blažem obliku. Vodila sam se onom - uvijek se mogu hvatati na hormone tek porođene žene, znala sam biti drska, ali to ti svi oproste, ne libi se pokazati zube, pa radi se o tvom djetetu, ne njihovom.
Iz svog iskustva, mogu ti reči na šta trebaš obratiti pažnju, da je meni ovo neko rekao, puno bi mi lakše bilo:
1. i osnovno - moraš vjerivati svom tjelu - ono može proizvesti dovoljno mlijeka za tvoju bebu. Nema nekvalitetnog mlijeka.
2. Moraš naći podršku u svom mužu (dobro bi bilo i mami ili nekom tako bliskom), ali najprije mužu, on te mora pratiti u ovome. Sjedni sa njim, objasni mu sve ovo, reci da ti je jako važno da ti vjeruje i brani tvoj stav pred svima.
3. Moraš biti spremna da ti ovi dani neće biti nimalo laki, biće trenutaka kad ćeš se pitati i što rodih, ali moraš naći nešto za što ćeš se uhvatiti da te vodi kroz te dane. Ono što sam ja stalno sebi ponavljala (kao i ti prošla sam kroz niz postupaka MPO) ništa nije gore od one borbe da dobijem plus. Kopala sam i rukama i nogama da dobijem ovo zlato, ja sam dužna pružiti joj ono najbolje. Nemoj misliti da su druge majke neosjetljive na bebine suze, da im se srce ne cjepa kad vidiš da plače, pogotovu ako je to od gladi. Ali, moraš se izboriti sa sobom. Ja sam to sebi ovako rekla - malo djete, mala briga, ništa je ovo šta ću kasnije morati prevladati, već se moram učiti biti "neosjetljiva" na njene suze, čelićiti svoje živce i naučiti biti bebaspavana, pa i gladna. To je majčinstvo. To smo izabrale.
Moj ti je savjet, kad joj daš da doji, i kad krene vriska, ti sebi zacrtaj da ćeš naredni sat pokušavati dati sisu i tek onda uvesti dohranu. U početku to ne mora biti sat, može 20 minuta, pa postepeno. Znam da je minut bebinog plača ko godina, ali niko ne kaže da će ti biti lako. Pokušaj da je smiriš, nosaj je i doji (meni je ovo bilo izuzetno teško, ja uopće nisam imala kontakt sa bebama prije svoje bebe, nisam je znala držati, za dojenje sam se namještala po petnaest minuta, uz to sam imala strašne ragade iz koje je liptila krv i sise su me konstantno bolile, ali to ti brzo postane rutina) i pričaj joj. Bebu umiri tvoj glas, ona prati tvoje ponašanje, ne uzimaj je sa strahom da neće biti mlijeka, već sa mišlju da je to vaše vrijeme i ničije više. Ja sam joj govorila: nemoj plakati, ja neću popustiti, moraš uzeti siku, znam bebo da je teško, ali hiljadu puta će ti biti teško, u životu se stvari ne dobivaju na pladnju, sad sam ja tu, da ti pomognem koliko toliko, tebe mama voli, i ne muči te, ovo radi za tebe. Znam ja da ona mene nije razumjela, ali sam ovako tješila sebe, a usput i njoj pričala. Meni ja najgori bio taj plač i što sam negdje čitala da beba ne treba da plače jer se tako osjeća napušteno, ali to je istina ako je ti ostaviš u krevecu da plače, ovako, dok je u tvom naručju i dok joj pričaš ona zna da nije sama, a plače jer je glad boli, ali boliće je hiljadu stvari koje nećeš moći rješiti flašicom, već je samo ovako umiriti.
I pokušaj mlijeko davati na kašikicu, nemoj misliti da je to lako, to je teže nego dojiti, nisi siguran koliko pojede, ona i dalje plače, ali će između kašikice i sise izabrati sisu, jer iz sise je lakše.
Da nije sve tako crno, da ti kažem, kad sve ovo prevladaš dojenje će ti biti čisti užitak. Iskreno da ti kažem, ja nisam vjerovala ovo ženama kad su pričale, mislila sam da lažu, a onda sam došla i ja u fazu kad dojenje spada u najljepše trenutke koje provedem sa bebom, neprocjenjivo je kad zaspe na siki. Moja je sa četri mjeseca otvorila spavačicu i sama uzela sisu, dok sam ja pila kafu sa mm, mi ostali paf.
Sretno!
|
|
|
|