M kao Mama
|
Drage moje iskusne mame, pomozi te mi. Moja Lajla više od dva mjeseca ne nosipelenu, samo navečer ipo danu kada spava, sve ostalo je tuta. I zbog toga smo vrlo sretni i ponosni, ali sinoć se desilo nešto, o čemu razmišljam cijeli dan. Cijelidan je uredno tražila tuta, ali pred spavanje, sakrila se iz vrata u spavaćoj sobi i popiškila, čak je i do zida stiglo, a zatim kada je obavila posao sjela je u lokvu i samo što se nije počela umivati. Sve se to desilo u sekundi, tutu nije tražila, ja sam bilam blizu nje. Pravo sam se razljutila, nije mi što se popiškila, već što nije tražila tutu, kada je stalno traži. Pitala sam je gdje je tuta, i malo je pucnula po guzi. Samo da ste vidjeli njenju grimasu, ne mogu vam opisati, nijemo je gledala u mene, a onda okinula plakati. Bilo mi je žao, ali rekla sam sebi , ne smijem popustiti, moram biti čvrsta, jer ona mora znati za neki red i strah, da ne može raditi šta hoče. Oprala sam je presvukla i na spavanje stavila. Pola sata je plakala u krevetiću, a zatim cvilila ko cuko, ali nisam je htjela uzeti, plakala, je plakala, na kraju od muke zaspala. Bilo mi je žao, srce mi se cijepalo, ali nisam popstila, mada je i meni došlo da plačem, da je zagrlim. Šta vi mislite, da li sam ispravo postupil što sam je naružili ili sam trebala da se ponašam kao da se ništa nije desilo,
|