Koalinka
|
Draga Happy, potpuno te razumijem jer sam isto iskusila prošle godine u 18-toj sedmici. Naime, iz čista mira, ničim izazvan, u noći dok smo spavali pukao vodenjak…otišla skoro sva plodna voda. Noge se tresu, znam da je kraj i znam šta me čeka. Onda bolnica, dan čekanja, uveče gel za otvaranje, bolovi do jutra, nedovoljno otvorena, indukcija za ubrzavanje (ali i prijetnja za rupturom zbog prethodnog carskog, doktori strahuju od prolapsa ploda u trbušnu šupljinu ili od ponovnog carskog kao jedini izlaz), mnoge opcije nad glavom, konačno uz Božiju pomoć bebica izašla kroz kanal, sreća u nesreći….MM uz mene svo vrijeme, podrška, briga, prisebnost, slike koje se nose čitav život…Onda još dan bolnice, dosta iskrvarila-metergin, antibiotici…dolaskom kući krenulo i mlijeko, opcije bromergon i dostinex (koji je praktičniji, samo 2 tabletice, piju se pola ujutro pola uveče, tako za 2 dana sve gotovo) ali bez svega toga uspjela se izboriti s grudima pomoću zlatnog kupusa…..a onda untrašnja preispitivanja, borba, tuga, i konačno DA prihvatanju sudbine….jer samo tako možemo dalje.. Zahvalna sam Bogu što sam živa i što imam priliku za nove pokušaje, jer nisu svi te sreće… Jedno od životnih iskušenja, iskustava iz kojih izlazimo spremniji, čvršći…. Svakim danom nova iskušenja ali i nada za bolje dane.... Trenutno na putu pokušaja, u nadi da će uskoro osvanuti novi plusić u mom i tvom životu..... Šaljem ti sve dobre i pozitivne emocije, želju za što bržim oporavkom, saburom, mirom.... Tu sam za sva pitanja, nedoumice, raspoloženja...... Pusa najveća!
|