emirita
|
Moja kcerkica ima 19 mjeseci,ide u drzavni vrtic,na pocetku je svaki dan plakala,a zadnjih 10tak dana bas se fino uklopila... Ja se pored bolesti sekiram za 100 nekih drugih stvari. Npr. kad god je odvedem,ujutro oko 9h i kad dodjem po nju,nekad u 1,nekad u 2,oni svi u kreveticima. Samo se nadam da nije tako po cijeli dan,jer sam je upisala da bi se igrala sa drugom djecicom,jer je bas usamljena,po cijeli dan sama samnom u kuci,a ja nisam tip koji voli hodati,izlaziti u neke setnje,igraonice,nekako sam bas povucena i svi me ruze zbog toga,kako mi nije zao djeteta itd itd,al sta cu takva sam. Nedavno smo imali i prvo tuzan slucaj uporodici,tako da sam se ja nekako jos vise povuka,pa sam je zato i upisala u vrtic,ne zelim da me gleda tuznu,bolje da se igra sa djecicom,mada mi ludo nedostaje,al eto kontam,to je za njeno dobro. Drga stvar koja mi pravo smeta,kad god ujutro dodjemo,jedan mali djecak svako jutro stoji pored vrata i place,tako tuzno place,nikako da se navikne i tako mi ga je zao...i ko god dovede dijete,kad njega ugledaju,odma i oni pocnu plakat.Jutros sam se iznenadila,kad sam je spustila na ulaz,fino ga je zaobisla i otisla iza kod neke curice,kontam super,ovu smo prepreku prevazisli :).Al meni sad njega zao,nije mi jasno sto mu se uciteljica malo vise ne posveti,znam da ima obaveza i sa drugom djecom,al daj ako vec toliko place,tako tuzno da ti se srce para,pa uzmi svaki dan,barem ujutro,zanemari malo ostalu djecu,posveti se njemu,pomozi mu da se uklopi. A vrhunac svega je bilo juce ujutro,mi smo malo kasnili,dosli smo oko 9 i 10h...prilazim vratima,neko unutra place,a teta "DAJ SUTI,STA SE DERES VISE". joj malo mi je falilo da se okrenem i odem. Ja ovo svojima pricam,al et,ispadoh ja osjetljiva i pretjerujem. Ne znam,mozda je sve ovo u mojoj glavi :(
|