|
Gift -> RE: Za sve Lunje sa RR - o Balašu :))) (25.8.2011 20:42:00)
|
U pet i petnaest je zvonio sat jednoga jutra na kraju leta
u sest i deset je kretao voz s nekog perona na kraju sveta
mene je cekao taj voz
Kraj mojih nogu je spavao pas rekoh mu tiho, hej, bezi odatle
otvorih vrata, izadjoh na trem na kom su cvetale bele muskatle
pomislih, to je mozda taj dom
Nije me cula, mirno je snila svoje lepeze i svece, i cipke
snila je dane, mirne i nezne ko crno bele klavirske tipke
a u zivotu, sama na svetu u menuetu trazila spas
Sidjoh pred kucu na prasnjavi put ko neki lopov, polako i tiho
ja nisam bio taj vitez za nju mada mi govore da sam Don Kihot
al' to je sasvim druga stvar
Bila je zvezda, bila je pesma svaki dan druga, a vecito ista
snila je dobra stara vremena i svog Sopena, i Baha, i Lista
mozda ce sama u grubom svetu u menuetu naci svoj mir
Od tad je prosao vek ili dva Javi se retko, ponekom kartom
i ko zna gde je, ne zelim da zna koliko ceznem za dalekim martom
kad sam je sreo prvi put
Bila je zvezda, bila je pesma svaki dan druga, a vecito ista
snila je dobra stara vremena i svog Sopena, i Baha, i Lista
a u zivotu, sama na svetu u menuetu trazila spas
Jos uvek lutam, gde je kraj puta pamte me mnoge provincijske pruge
kriju me mracne, jeftine krcme noci su ponekad guste i duge
Nestajem tada u nekom svom svetu i menuetu i menuetu
|
|
|
|