Želiš da odustaneš od takmičenja? Prije nego potvrdiš svoju odluku, upoznaj se s detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (23.04.-27.04.2018) prilikom dolaska na portal prepoznajemo i omogućimo ti nesmetano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.
Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku. Nastavkom korištenja smatra se da se slažete s korištenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".
Saznajte više!
Bas nezgodna situacija...a jeste probali da otjerate tog " misa" kao mama je njega uplasila sad je on otisao a ako ne probaj se posavjetovati sa pedijatricom sta dalje da radis.
Probala sam da ga tjeram, da mu priprijetim svim i svacim cak i macom papucarkom(koja kupi igracke ako se ne poslazu-lik iz bajke kad sam ja bila mala i nasa odgojna metoda) da ce ga pojest ako ga samo jos jednom uplasi i nista, bude dobro onda mu opet nesto kaze da uradi, sve se vrat u "normalu" i opet krene plac nesto mu je zaprijetio. Inace nije stidan, prilicno je nemiran a kad nas, posebno mene, ugleda sve na glavacki prevrne jer osjeca sigurnost i onda ovo UH
< Poruku je uredio ziki -- 19.7.2010 0:03:40 >
_____________________________
Nemam ništa od onog što bi se moglo nazvati bogatstvom i ne žalim mnogo za tim. Možda zbog toga ne poštujem to ni kod drugih. Bogatstvo je za mene ono što mogu ponijeti bilo gdje da odem, a to su uspomene. One ne mogu propasti, ne mogu se potrošiti......
Vjerujem ti da si zabrinuta.Mozda on na taj nacin privlaci tvoju pozornost jer djeca su mudra i znaju mnogo vise nego sto mi mislimo.Probaj sve ispricati pedijatrici pa da vidis sta ce ti ona reci jer po meni to je vec preslo granicu famoznog prijatelja iz maste i djete moze a i ne mora imati traume od svega toga.Porazgovaraj ti opet sa strucnom osobom
To sam i ja mislila al opet znam sebe da sam po malo panicar i da kad je on u pitanju pravim od muhe slonaHvala
_____________________________
Nemam ništa od onog što bi se moglo nazvati bogatstvom i ne žalim mnogo za tim. Možda zbog toga ne poštujem to ni kod drugih. Bogatstvo je za mene ono što mogu ponijeti bilo gdje da odem, a to su uspomene. One ne mogu propasti, ne mogu se potrošiti......
ma ja nebih previše brinula... razgovaraj sa pedijatricom pa vidi šta misle o tome....
ja bih tog miša za stolom stavljala da sjede dalje od njega ...tako je nama Fadila sjedila uvijek kraja babe na stolici i sve pojela...jer je nekada znala reći da ne voli da jede neku hranu pa neće ni Hanadi. Elem fadila sjede kod moj supruga, ja nju hranim a on priča sa fadilom i kaže joj: ''vidiš kako moja handi sluša. ona fino jede...nije ko ti...ti ništa ne slušaš i tako...Doduše moju djevojčicu jako imponuje kad se pohvali pred nekim trećim licem pa je to nama pomagalo dok fadila odjednom nije otišla...
Pokušaj da imaginarni miš sjede sa druge strane, pa ga ti stalno nešto ruži tipa sjedi dole, sram te bilo, vidi ga što ne sluša....ih akote ja uhvatim ...ja ću svom nemirku da kupim tomisu a tebi neću i tako....
_____________________________
''Evo, silazi sumrak, i svijet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipjelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.''
Vec dva dana sam luda, Nemirkov mis je posato agresivan. U petak popodne je On sa misom ne prica nego samo prenese sta je rekao. Ne mogu da budem pametna sta da radim kako da mu pomognem, i bez ovog mu pricam da ga volim i da ne treba da se plasi kad su mama i baba tu, da sve treba da nam kaze i onda se on pored nas xza stolom zaplace i trazi da ga uzmem iz hranilice jer ga je strah. Da li da ga vodim ljekaru?
Ja bih odvela ljekaru. Ovo kako ti opisuješ nije imaginarni prijatelj koje ima 60 % djece u predškolskom uzrastu. Ovo kod njega je strah od imaginarnih bića. Ne znam koliko će ti pomoći pedijatar.
< Poruku je uredio hanabanana -- 19.7.2010 12:03:50 >
Uh, shvatam ja i sama da nije imaginarni prijatelj ko kod ostalih al me užasno strah šta može da bude evo sad razmišljam da odmah tražim psiholga dječijeg. Bože dragi šta mi sve prolazi kroz glavu ne daj nikom pa ni najgorem.
_____________________________
Nemam ništa od onog što bi se moglo nazvati bogatstvom i ne žalim mnogo za tim. Možda zbog toga ne poštujem to ni kod drugih. Bogatstvo je za mene ono što mogu ponijeti bilo gdje da odem, a to su uspomene. One ne mogu propasti, ne mogu se potrošiti......
Ma nemoj da se plašiš. Kako imaju imaginarne prijatelje, tako djeca imaju i strah od imaginarnih bića. To nije ništa niti alarmatno, niti zabrinjavajuće. Sjeti se koliko djece ima strah od mraka?! Pa i koliko odraslih ima neugodu ako su sami u mraku?! Bitno je da ne tjerate imaginarnog miša, niti da ga ubjedjujete da ga nema. Pokušajte nešto drugo. Recimo, reci mu da imate čarobna vrata koja ste stavili, i kroz ta čarobna vrata mogu ući samo tata i mama. I niko drugi. Miš mora ostati iza vrata, i samo ćete mu mahnuti. Evo, to je što mi je prvo palo na pamet.
Hvala ti, sad sam ce čula sa psihologom sutra popodne će razgovarat sa njim. Uglavnom smo ga ignorisali do petka popodne e onda smo pokušali da priprijetimo mišu da ne smije da ga dira, plaši ili uzima igračke. Totalno sam zbunjena jer je inače pravi nemirko, i ako je buco ne staje, nema straha sem od mraka ali to do kako se rodio, nikad nije povučen da je nešto tužan ili da neće da se igra. Čak je ovaj vikend rekao papa pelenama i presretan je zbog toga, odmah je sv važan i zove me imenom. Ne znam izludeh i odoh OT
_____________________________
Nemam ništa od onog što bi se moglo nazvati bogatstvom i ne žalim mnogo za tim. Možda zbog toga ne poštujem to ni kod drugih. Bogatstvo je za mene ono što mogu ponijeti bilo gdje da odem, a to su uspomene. One ne mogu propasti, ne mogu se potrošiti......
procitah tvoj problem, ali odgovor meni da se rijesis "misa" nije u "izmiljenim bajkovim situacijama", tipa, mace papucarke, carobnih vrata itd.
A nisam shvatila taj..mis jel on izmisljen ili ima neka igracka koja je utjelovljenje misa? Odakle mu mis? Da nije iz nekog crtanog, knjige i slicno...Mozes li povezati sa necim opipljivim misa?
_____________________________
Sa one strane ideje o dobrim i lošim djelima, postoji jedno polje. Tamo ćemo se naći
Nemam pojma odakle je mis samo se odjednom pojavio. Sad kontam ja imam fobiju od misa i npr dok smo gledali baby einstein u jednoj epizodi kad se pojavljuje ja bih se na ti par minuta izvukla da ne gledam ali da je to skonto sa 2 godine mi dodje naucna fantastika, nemam pojma vidjecu sta ce bit sutra pa vam javim. Sad trazim po netu moguli sama da isceprkam ali slabo
_____________________________
Nemam ništa od onog što bi se moglo nazvati bogatstvom i ne žalim mnogo za tim. Možda zbog toga ne poštujem to ni kod drugih. Bogatstvo je za mene ono što mogu ponijeti bilo gdje da odem, a to su uspomene. One ne mogu propasti, ne mogu se potrošiti......
Hajde probaj ovo sutra....nacrtaj misa, da on vidi...I kada ga nacrtate...izadjite vani i bacite ga u kantu.....Imala sam jedan slucaj kod malene od prijateljice, ona se tako rijesila jedne "bubice!....
_____________________________
Sa one strane ideje o dobrim i lošim djelima, postoji jedno polje. Tamo ćemo se naći
Da li da ja tako nacrtam čiku? Ema je u par navrata po nekoliko dana spominjala čiku i govorila "neće čiko" uspaničenim glasom. Prebrali smo sve situacije, uvijek je voljela ljude, pogotovo starije, razmišljali koga je i gdje mogla sresti da se uplaši, ništa nismo skontali. Pa je li možda vidjela nekog glasnog ili agresivnog negdje... Ničim je ne plašimo. Govorili bismo joj "pa šta ako dođe čiko, dobro nam došao, pokazat ćemo mu kockice, možda njegova unuka nema kockice, pa neka joj kupi...". Onda smo odlučili zamoliti slučajnog prolaznika/ čiku da joj da kinder jaje, ali je prestalo. I neku večer ispočetka... čiko, ali nije dugo trajalo. Inače ne dozvoljavamo ništa tipa policije, mraka, cuke, cigana (užasavam se posebno ovog posljednjeg i nedavno smo joj dozvolili da od Roma koji su sjedili i jeli ispred zgrade uzme čokoladicu - dali su joj zapakovanu rum pločicu , naravno moja ciganka se privalila na večeru). Elem, ne znam šta je ni otkud, ali čiku imamo i najčešće je u WC-u . Nadam se da će proći.
_____________________________
Ema, kokola i sreća najveća, 15.10.2008. Timur, radost mamina, 9.10.2011.
Emma L. da je neko drugi ne plaši sa " čikom "? Moja mama ili svekrva su imale običaj reći: Dodji ovako, eno čike, ukrast će te. ILi: nemoj tamo, mrak je.
Elma, probajte i vi nacrtati...ali po mom misljenju kod tebe je druga stvar...to je ona nasa verzija strasenja djeteta "sad ce doci jedan ciko, pa ces vidjeti"....to je cula od nekoga...mislim da ce je to proci, kada nadjes "krivca" za ciku..
_____________________________
Sa one strane ideje o dobrim i lošim djelima, postoji jedno polje. Tamo ćemo se naći
Mom sestricu, kada bi puno skakao po stanu ili igrao lopte, moja mama je znala reci: Ne lupaj, hoces da nam covjek odozdo dodje?! I mali se jos dugo bojao "covjeka". Jednom mm otisao po njih kuci i sestra moja govori sinu: pozuri obuj tene, nema smisla da nas covjek ceka u autu. Mali nije htio iz kuce da izadje, jedva mu objasnila da je covjek u autu u stvari tetak. Dakle, poenta moje duge price je da mi i nehoticno kazemo djetetu neke stavri, a djeca to jako dobro zapamte + njihova masta i eto ti belaja. Rjesenje je naravno razgovor sa djetetom, ali mislim da ovi postovi vec idu u neku temu "strahovi kod djece". Btw moja curica ima cuku povremeno, vodimo ga gdje god krenemo, a inace se "u stvarnom zivotu" uzasno plasi cuka, maca i svega sto nije ljudska vrsta.
Znam da sma grozna mama u smislu strašenja, ali to je bio jedini nači da moja Lajla zaspe ili jede. Kada nije htjela spavati do neka doba u noći ja bih malo pokucala, eto babaroge i L. zaspe. Onda je shvatila, kako ne znam, mora da je moj brat upleo prste tu i objasnio joj da babaroge ne postoje.
Priča2. Lajla ne jede, više opće - poznato stanje, eto ciganke nosi veliku torbu odnijet će te. Jedno vrijeme je tako jele, a sada se više ni ciganke ne boje, ali zato ni ne jede.
Ne mogu biti pametna, jedino nikada nisam dala da se plaši policijom, i tako nekim likovima.
A, ovih cuka, maca, miševa, ma kakvi to ne rezonuje ni 1 posto.
Nadam se da će nam se danas javiti Ziki , jedva čekam da čujem šta joj je p. rekla
Pitali smo nanu s kojom najviše vremena provodi i mislim da ona to nije ni spomenula. Pitali smo i upozorili tetu koja je čuva uvečer, kaže nije nikada ni bilo potrebe (ne idu vani, ne hrani je, ne kupa je, samo se igraju dok Emi ne bude vrijeme za krevet, a i tada će je radije pronosati nego ostaviti samu u sobi). Eh sad, moguće da je čula od moje prijateljice u Mostaru, jer oni dijete plaše i policijom i cukom (tko zna čime još). To mi jedino pada na pamet, ali rijetko jako se viđamo. A prijatelji u Sa plaše curicu mrakom i mravom - i to često ima priliku čuti, pa se ne boji ni jednog od tog dvoga. Čudno zaista. A što se tiče tih imaginarnih prijatelja - to mi je super faza, koja potvrđuje da djeca imaju maštu. Naravno, dok nema strahova ili baš nekih nevaljaština.
_____________________________
Ema, kokola i sreća najveća, 15.10.2008. Timur, radost mamina, 9.10.2011.
meni je to zatrašivanje dijece nečim ili nekim zaista užasno.
ne malo puta na to sam reagirala kada mi djeci neko kaže.
Eto koliko god mi pazili neko to uardi i djete nam ima strah od ''čike''
Moja komšinica svoju djecu plaši paukom, policijom i ciganima. Ja kad sam to čula ne malo sam se iznedalia. Njen sin koji die u 2 razder osnovne škole ima bukvalno traumu od pauka. nekoliko sam je puta zamolila da to ne radi u prisutvu moje dijece...kako me nije slušala...druženja su svedena na minimum minimuma. Meni je strašno uopšte djetetu zadavat bilo kakav strah...a pogotovo dati negativne konotacije nečemu što je pauk, policajac ili Rom.
_____________________________
''Evo, silazi sumrak, i svijet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipjelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.''
Mi još uvijek imamo razne prijatelje iz mašte, i oni variraju iz dana u dan... Zovu se: Amela, Selma, Hana, Lamija, Amira, Hasan, i imamo seku i bracu bez imena.
Mi i ljudi sa kojima se kika susreće ne praktikujemo da je strašimo bilo bićima iz mašte, bilo ljudima raznih struka, bilo prirodnih pojava.
Ja sam ta koja će je čuvati od većine njih - makar dok to mogu :(
_____________________________
"Ja jesam siromah i samo snove imam. Pred noge tvoje polažem ih. Nježno gazi, jer gaziš po snovima mojim.“ W. B. Y
a pogotovo dati negativne konotacije nečemu što je pauk, policajac ili Rom.
I pride razvijeti kod dijeteta predrasude.
upravo..ovo mi je strašna posmisao bila....
i opet ponavljam ja pazim i mama i zaista naša bliža porodica zna da ne dozvoljavam psovanje i ovakve nebulozne prepade djece...
ali eto komšinica se dere po cjeli dan po ulici R___ eto cigana, e sad si gotov, odvešće te.
pa hajd ti sad sat vremena nakon posla sjedim sa djetetom i objašnjavama kako se ona šalila... nije mi mrsko stvarno, hanadi i tako voli da priča... a eto trudim se i svima preporučujem nemojte ni u šali djecu plašiti...zaista nema potrebe za tim.
_____________________________
''Evo, silazi sumrak, i svijet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipjelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.''
ja mami pricala za ove prijatelje i kaze ona da je moj brat imao djecaka po imenu budo, trajalo je oko pola godine, vodali ga svuda sa sobom, mama ga morala i za ruku drzati kad setaju
_____________________________
"Svi mi živimo pod istim nebom, ali nemamo isti horizont." - Konrad Hermann Josef Adenauer
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
ne malo sam se iznedalia. Njen sin koji die u 2 razder osnovne škole ima bukvalno traumu od pauka. nekoliko sam je puta zamolila da to ne radi u prisutvu moje dijece...kako me nije slušala...druženja su svedena na minimum minimuma. Meni je strašno uopšte djetetu zadavat bilo kakav strah...a pogotovo dati negativne konotacije nečemu što je pauk, policajac ili Rom. 
