emma.L
|
Mostarke moje, mislim da je do nas . Muku sam mučila sa nanom (mojom svekrvom) kad je počela čuvati Emu. Glavna igra je bila trzanje za igračke i vika "moje, moje". To je nani bilo jako smiješno i simpatično, a Emi naravno zabavno. I onda kažem da to ne radi, jer ne želim agresivno i škrto dijete, a nana kaže da bi ona voljela da bude "karapandža" (šta god to značilo, meni je to prezime onog Steve kuhara ). Kao, tako će bolje proći. Ja kažem, "ok, ali neće biti voljena". I uporno se trudim odgojiti pacifistu. I neka daju igračke, ako ih netko gura, neka se radije odmaknu, bar u prvim godinama dok ne shvate da tuča nije dobar obrazac ponašanja i da najčešće ima i drugo rješenje. A što se tiče samopouzdanja, Ema ga ima i previše i svi mi kažu da je beba sa stavom - zna se izboriti i za mjesto i pažnju i igračku, mada mi još uvijek ponekad smirujemo strasti dok se raspravlja sa drugom djecom. A za to ljubljenje - nedavno je umalo glave ne dođe , spopala je nakva strast, zagrlila dječaka tako jako da ga je izvrnula na sebe, udarila glavom u stolicu, pa od beton. I šta reći, da joj zabranim da ljubi druge- ne pada mi na pamet. Kao što ja učim nju, kome se ne sviđa, neka se odmakne od nas - mi jednostavno volimo ljude i malu raju . I milenium, ljubi i grli svog dječaka slobodno. Meni je kao maloj moja mama išla na živce koliko me je grlila, i stalno sam govorila da neću to raditi svom djetetu. I zaista neću, ako vidim da joj smeta. Ali pošto i ona uživa kao i mi, ima da bude najljubljenije dijete na planeti.
< Poruku je uredio maja78 RR -- 15.7.2010 16:51:18 >
_____________________________
Ema, kokola i sreća najveća, 15.10.2008. Timur, radost mamina, 9.10.2011.
|