mišur
|
Evo i ja ću aBd uskoro imati dvije bebane između kojih će biti razlika 2 godine...
I naravno, jedno od pitanja koje me je najviše mučilo je bilo upravo spavanje- kako to organizovati???
Mi imamo odvojenu dječiju sobicu koja je u početku služila za peglanje veša i odlaganje viška stvari, a onda smo je pretvorili u Lukinu igraonicu...
Kad sam ostala trudna, i kako je vrijeme prolazilo, stalno sam razmišljala kako ćemo se organizovati po pitanju spavanja, jer u spavaćoj sobi nemamo mjesta za još jedan krevetac, a Luka je oduvijek spavao u svom krevetiću, pa mi je bilo žao remetiti njegove navike...
Mala moja lopuža je vremenom počeo da oko 5-6h ujutro obavezno prelazi u naš krevet, što je meni i odgovaralo jer bi onda malo duže odspavao...čak do 7.30 U međuvremenu smo se i odvikavali od dude, pa je uspavljivanje, umjesto ranijeg stavljanja u krevetac i njegovog samostalnog uspavljivanja, počelo na našem bračnom krevetu...
Tako da krevetić više nije bio toliko u upotrebi kao prije, a i provalio je kako izlaziti iz njega
I tako sam se ja bacila u potragu za adekvatnom dječijom sobicom, i odlučila da je opremimo i onda polako započnemo proces prebacivanja...
Evo već 4 noći, moj sinčić spava sam u svojoj sobi u pravom pravcatom krevetu 
Prvo je bio oduševljen svojom sobicom, samo je pričao kako je to nejgova soba, njegov krevet, njegov ormar, svakoga ko bi nam došao je vukao tako da mu pokaže, nije izlazio iz sobe...
Onda smo počeli prvo preko dana tamo da spavamo i nije pravio nikakav problem...I tako par dana, dok nismo počeli i naveče...
Ja sam prvo veče bila kao na iglama, plašila sam se da ga neću čuti, da će pasti sa kreveta, grizla me savjest što je tamo sam, naša soba mi je bila prazna bez njega...
Ali, sve je prošlo ok! On bi se, kao i uvijek, probusio oko 1h i zvao me, i ja bih otišla, legla sa njim dok se ne smiri, i u neko doba noći bi se probudila i vratila u svoj krevet
I evo tako već 4 dana
Ja sam mišljenja da će njemu smetati mala beba, da će remetiti njegov san i to je bio jedini razlog zašto smo ga prebacili...Nikad ga ne bih odvajala u drugoj situaciji, mada sad kad vidim kako se brzo i lako navikao, možda to i nije tako loše U svakom slučaju je bolje da djeca nauče spavati u svojim sobama, nego do 9. godine sa mamom ( kao što je bio moj slučaj )
Nama je prednost što je dječija soba odmah uz našu tako da mi i ne treba baby alarm, svaki šum se čuje...
Da je slučajno na drugom spratu, nikad se ne bih usudila da ga odvojim, osim da ja ne idem sa njim...Pošto mm nikad ništa ne čuje po noći, ima jako čvrst san
Tad bi ga ostavila sa nama u sobi, pa bi se vremenom nekako navikao...Šta bi drugo!
|
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
Nisam je nikad stavljala da spava s nama u krevetu, osim kad se ona probudi pa onih sat vremena dok ja dodjem sebi... 
bebici su 2,5 krevetic smo mu stavili u nasu sobu jer mi je tako bilo lakse kontala sam cim mi rana zaraste prebacicemo ga u njegovu sobu ali napravila sam gresku dok doji ja ga stavim na nas krevet i tako zaspi pa mi ga bilo zao pomijerat jer se probudi i tako sad nece u kreveticu nikako cim ga prebacim odmah oci otvori i nece onda dugo da zaspi..sta da radim ima li neko ideju a ne mogu ga pustiti da place jednostavno mi srce puca kad place..
Nije gladan sigurno,jer se bas najede pred spavanje,a i kad sam mu nudila odbijao je.Mada ga nikad ne dizem iz krevetica,dam mu cucu ili ga malo ljuljuskam i on nastavi.
Doduse, vec oko 5,6 ujutro ga prebacim kod nas da jos svi zajedno malo otkunjamo. 
