Inkognito
|
Zene moje, ono sto je sigurno jeste da je potrebno nesto sto ce nam promijeniti zivot, sto ce pomoci da izadjemo ovog zacranog kruga zvanog anksioznost. Evo ja kako sam se udala, moje zivot je, hvala Bogu dragom, puuuno bolji, iz mjeseca u mjesec sam bolja, a nemam ni sama pojma zasto. Nekako se stvari slazu iako na prvu to ne primjecujem, nego samo onako skontam kakva sam bila u proteklih godinu dana, i onda cestitam sebi, a prije uz pomoc Boga dragog. A vjerujete, ni moj zivot nije nikako bio lak, sto je neko napisao ovdje, mogu knjogu napisati ovdje... Od smrti majke na mojim rukama, preko tragicne smrti oca, koga sam pokusala spasiti, preko bratove bolesti, koji se borio za zivot i koji je bio oslonjen samo na mene ( i zbog kojeg i dan danas strepim da mu se bolest ne vrati), pa preteski prekid veze, gubitak posla, inace pretesko djetinjstvo da stalnim problemima i svadjama, i da ne pisem dalje...Znaci, covjek ima hiljadu i jedan razlog da se lose osjeca, da ga pogodne i lijepe i ruzne stvari, jer oko njega nisu oni koji mu najvise znace..ma svasta nesto...al okrenimo se onome sto imamo, saad imam predivnog muza, cekam bebu, znam da ce mi biti tesko aBd kad se rodi, a moji ne budu tu, ili budem strepila od depresija i anksioznosti. Ja znam da sam jaca od toga, da cu se boriti sa svim novim preprekama koje me spopadnu, jer ja to mogu i imam snage, naravno uz pomoc Boga dragog. Zato zene moje, znajte da su problemi u kojima se sada nalazimo, prolazni, da ce se izaci iz ovoga, ma koliko to sad tesko izgledalo, jer ovo opet nije nista sto se ne moze prevazici, samo treba vremena i strpljenja, i naravno, potrebno je da same sebi kazemo da je ovo prolazno. SAMO TREBA VREMENA... Pusa od ove trudnjace, koja je danas mnogo bolje :***
|