Anoniman
|
Ne znam mogu li ovo nazvati bas problemom u braku ili vise svojim samo problemom, ali da ne otvaram novu temu, pisat cu ovdje.
Ja vise ne mogu zaista. Na pocetku smo jos braka, cetvrta godina (pocetak ?) i od samog pocetka mi se kupi. Zivimo u zajednici, razliciti katovi, sa njegovim roditeljima. Nisu losi ljudi, ali su jako nametljivi. Stalno su tu, MM vjecito oko njih, u pocetku su ga stalno za nesto zvali, svaki dan je bila neka obaveza i svaki moj i njegov zajednicki plan bi se zbog toga uglavnom prolongirao. Pokazivala sam da mi to smeta, pokusavala pricat s njim, ali na kraju bi uvijek izmedju nas dvoje ispala svadja. Onda, njihovo mjesanje u sve, a njegovo odobravanje toga. Ako trebam kucu okrecit, eto ih da savjetuju i predlazu. Nista svoje nismo ostvarili nas dvoje. Nema ni finansija, ali nema ni volje s MM strane, a sve jer smo kod njih. Prisiljena sam da radim sve zajedno s njima jer, kako moj muz kaze, kako ces sad odvajat (jer bi se napuhali). Imamo sada i dijete koje uznaje i upija sve ko spuzva. Iskreno, oni su drugu unucad jako umazili, upustili ih skroz, ne svidja mi se njihov nacin odgoja. Tacnije, ne zelim uopste da se mijesaju u odgoj mog djeteta i da ga uce bilo sta jer smo tu mi roditelji ali posto su tu prisutni svaki dan, to je neizbjezno i onda me gnjev oblije kad vidim da neku rijec uce pogresno dijete ili da izvrcu ono cemu sam ga ja vec naucila. Od rodjenja djeteta su jako naporni i vjecito daju netrazenu pomoc. Porodila sam se i trebala mi je samoca s djetetom i muzem i to sam i rekla otvoreno, ali se nije ispostovalo i moja svekrva je od jutra do mraka bila uz mene sto mi je bio veliki napor i uvijek sam bila neraspolozena a MM sutio samo i opet se sa mnom svadjo. Znam da ona to iz dobre namjere i hvala, ali meni je trebalo nesto drugo i ja sam to rekla, ali ne. Od tad je postalo samo gore jer su primijetili na meni promjenu. Sada kad je dijete vece i desavaju se ta izvrtanja onog sto smo mi dijete naucili, meni jako smeta. Pokusala sam nedavno pricat o tome sa svekijima, svekrva je saslusala i ok, a svekar se trudio, dok sam pricala, da me sto je moguce vise nadglasa obracajuci se djetetu tepanjem, da mi pokaze da me ne zeli saslusat i nakon toga, kroz minut ,je nastavio sa izvrtanjem. Muzu nisam nista rekla jer on ionako kaze da to svekar ne radi namjerno kao slucajno. Zbog toga, primijetila sam, moje raspolozenje prema muzu se mijenja. Ne govorim mu vise nista po tom pitanju, ali sam sve neraspolozenija prema njemu, a razlog su samo oni, ova blizina koja gusi, svaki dan dolazenje. Izadjem van, vidim ih. Dodjem odnekle, vidim njih prvo, kupim nesto, gledaju u kesu i znaju sta kupujem. Ako ostavim dijete sa svekrvom u nasem katu jer moram nesto obaviti, ona cak otvori i serpu da vidi sta cemo rucati, pa i hladnjak.... Ne mogu vise, nisam sretna nikako u ovoj kuci, sve sto zelim je nesto svoje, samostalan zivot. Nisam sigurna kad dijete s njima ostavim zbog gore navedenog. Postajem sama sebi sve gora. Cak i da imamo novca da kupimo sebi stan, sumnjam da bi moj muz to htio. Osjecam se ko u zatvoru. Da, znala sam da cu u zajednicu, ali nisam se s muzem dogovorila da ce bas ovako biti. Toliko sam gnjevna. Cak i o razvodu razmisljam i ako bi se i zbog cega razvela, onda je to ova situacija. Jer moj muz i ja se volimo, nama dvoma je lijepo skupa, da smo odvojeni imali bi blizu idealnog brak, ovako ja nisam sretna. I razvela bih se, ali s druge strane ne mogu jer ga volim toliko da ne znam kako bih bez njega. A i dijete. Da li da pricam s njim opet oko njegovih? Ma ne znam ni sta reci, ipak su njegovi. A vise ne mogu, izjede me psihicki i fizicki. Molim za savjete. Hvala.
|
Odštampaj
