Želiš da odustaneš od takmičenja? Prije nego potvrdiš svoju odluku, upoznaj se s detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (23.04.-27.04.2018) prilikom dolaska na portal prepoznajemo i omogućimo ti nesmetano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.
Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku. Nastavkom korištenja smatra se da se slažete s korištenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".
Saznajte više!
Nekad davno, mi smo bili super, ili zaspe dok doji ili evntualno dok mu ispricam pricu. Imo je jake grceve al po noci hvala Bogu nikad. Kad bi se po noci probudio da doji to je radio spavajuci, kad zavrsi sa jelo okrene glavicu. Preko dana isto ili bi zaspao dok doji ili u igri sam. Jednom dnevno bi ja legla pored njega, zagrlila ga i on za 5-10 min zaspe.E onda se sve promijenilo, prekodana ga je lutrija uspavat, dojimo, pa se nosamo sa pipom, ljuljamo.... sad se i po noci budi, oko 4-5 jedno sat vremena prenosam, samo ako sednem budi se i place. Sve se tjesim rastu mu donje jedinice, samo sto nisu probile pa ce se vratit na staro. Jos da dodam prekodana mu je san lak katastrofa, ne mogu hodnikom proc da ne cuje korake i probudi se.
_____________________________
Nemam ništa od onog što bi se moglo nazvati bogatstvom i ne žalim mnogo za tim. Možda zbog toga ne poštujem to ni kod drugih. Bogatstvo je za mene ono što mogu ponijeti bilo gdje da odem, a to su uspomene. One ne mogu propasti, ne mogu se potrošiti......
Kod nas je sika uvijek palila i sad je to jedino rješenje kad se cura budi po 100 puta u toku noći, ali sad smo prešli u ljuljašku koju je naslijedila od brata. I on se tako dugo uspavljivao samo što smo mu je kupili za prvi rođendan. A malena je već koristi i vrijedna je svake marke. Kasnije je samo prenesem u krevetić i to je to. A i ona je znala to nosanje i to upravo samo hodanje po sobi, nikako ne da sjesti. Po danu je dedo i nana uspavaju "vozanjem" u krevetiću, malo tamo ovamo, a ja bih tako mogla satima ne bi zaspala. Ma sve se to s fakultetom rađa, što rekli stari.
Šta se to dešava sa ovom našom djecom??? Moja je bila beba iz snova do 7 mjeseca. Spavala po cijelu noć, nekad i 10 sati u komadu. Za to vrijeme je dobila 8 zubića al san nije remetila. Sada je nesnošljiva, doduše rastu joj petice!!!
uzbuđenju nikad kraja iako znam da je sutra novi dan i nova nafaka, ali važno je napraviti makar prvi korak... valjda sutra neće biti gore, ali vidjećemo... držite mi fige....
hvala vam još jednom...
_____________________________
"Ja sam sretno udata žena! Tako kaže moj suprug..."
Prud mom sad tek vidoh post da si uspjela, preklopile smo se sa tipkanjem, svaka cast...drzim ti fige za ubuduce.
_____________________________
Nemam ništa od onog što bi se moglo nazvati bogatstvom i ne žalim mnogo za tim. Možda zbog toga ne poštujem to ni kod drugih. Bogatstvo je za mene ono što mogu ponijeti bilo gdje da odem, a to su uspomene. One ne mogu propasti, ne mogu se potrošiti......
cestitke proud mom samo tako mora se znat neki red kod nas je bilo ovako: hari je bio na siki pa na nogama pa na ljulji pa na nogama opet pa opet na ljulji al onoj za djecu od godine ma patnja ziva al je on po svemu bio komplikovana beba kud cete dalje kad se nije dao podojit sjedeci ni lezeci nego ja onako porodjena drugi dan setam pokuci i njega onako drzim na rukama nebil uhvatio bradavicu...uh kad se sjetim a samedic je bio beba nahrani i ostavi da spava nit ga mozes uspavat prije nego on hoce a kad hoce sam zaspe oanako s igrackicama i sjedeci i za stolom dok jede ma skroz druga prica... al drage moje to su slatke patnje tek sad vidim kad su mi porasli a to je tako brzo proslo pa mi zao sto nisu vise maji bebaci
evo mene ponovno.... upravo smo uspjeli po drugi put... nadam se da me nećete pogrešno shvatiti što sam ovoliko navalentna sa ovim postovima, ali sreća je neizmjerna, a za istu nisam zalužna samo ja nego i vi drage moje, pa je stoga moram podijeliti i sa vama, a možda na ovaj način i pomoći i nekoj drugoj mami sa istim ili sličnim problemom...
naime, maleni se budi ujutro oko 5:30-6:00 da ručki... kada papa malo se igramo i već oko 8:00 je vrijeme opet za spavanac. malo prije toga ponudim ga opet sikom kontajući da će htjeti jesti i ako hoće hoće a ako ne kao jutros onda pravac krevetac... privukla sam si stolicu, uzela knjigu koju inače čitam i polako... uzela sam da čitam iz čistog razloga, vjerojatno poznatog svima vama, što ne mogu da slušam malenog kako se kenjka i plače, jednostavno me tako slomi i ja ga upet primim i naručje i sve po starom; ovako mi nešto odvlači pažnju od njegovog skretanja pažnje na sebe... i nećete vjerovati, pet minuta kenjkanja, suza i plača i onda je valjda skontao da nema fajde, okrenuo glavicu i vidim ja oke se sklapaju... 5 minuta poslije je već spavao... hvala dragom Bogu, a i vama naravno...
dakle, zaključak je slijedeći: ako hoćeš onda možeš, samo moraš imati snage i strpljenja... ipak nije lako slušati ih kako plaću i gledati suze u tim tužnim okama...
draga medavi, znam ja da će mi jednog dana nedostajati to nosanje i ta privilegija "bliskosti" koju imam sada i to me čini pomalo i tužnom, ali opet, jednostavno ne mogu više... maleni je sve teži i sve veći iz dana u dan, a ja sam od dana poroda pa do sada izgubila 23 kg i mršavija sam nego što sam bila kad sam zatrudnila, i sve to brinući se za njega i "lijetajući" oko njega kada kod pusti glas... e pa ne mogu više... za 20-tak dana moram početi raditi i plašim se kako ću onda... hem odvojena od njega, hem umorna, hem da ga još nosam (a sigurno će biti još teži) pa ne znam kud bi me to odvelo... bolje ovako, i za njega i za mene... on još nije ni svjestan sebe ni toga šta želi i stoga mu mogu nametnuti šta mi na pamet padne i naučiti ga da se on prilagodi meni a ne ja njemu; a ja znam da moram biti ok i sa glavom i fizički kako bih se mogla ispravno i što bolje brinuti za njega...
eto drage mame... meni je "krenulo"... valjda ću uspjeti da ga opet naviknem da se sam uspava... pokušajte i vi... svakako nemate šta da izgubite...
ljubim vas...
< Poruku je uredio proud mom -- 28.10.2008 8:27:04 >
_____________________________
"Ja sam sretno udata žena! Tako kaže moj suprug..."
nisu to faze... ovo što nama bebe rade je čisti bezobrazluk... što reče romali, znaju oni koga mogu.... zato, ako imaš u planu nešto mijenjati bolje ti je što prije... ovo je istina, sa muzem zaspe lezeci na krevetu jedan pored drugog.
Super proud mom, samo tako nastavi...upornost se na kraju i isplati. Moj se sve do prije nekoliko dana budio 100puta tokom noci i stvarno je bilo pravo naporno. Jedino bi dojenjem ponovo zapao, ali opet nako kratkog vremena bi se budio i tako do u nedogled. Bila sam stvarno vise komirana od nespavanja. Kod bi on preko dana spavao ja nikada nisam imala obicaj leci nego bih uvijek radila nesto po kuci. I na kraju sam skontala da mu necu dati da puno spava tokom dana da vidim hoce li imalo bolje noci biti. Kontam lakse ga je opet trpiti po danu nego tokom noci. I evo stvarno da ne urekenm sad je u noci puno bolji,3-4 budjenja. Boze podrzi
Vidim da vas jako puno uspavljuje bebe nosajuci. Nedaj mi Boze... Moji, hB!!! se okupaju, podojim ih i stavim u krevetac. Bude mi se 2 x u toku noci da doje. Od drugog mjeseca su se budili jednom, a onda smo otisli na more i promijenili su ritam. Bilo mi malo krivo, ali neka samo ovako ostane, navikla sam da ustajem (iako se pitam kako ce mi biti kada se vratim na posao, ali izdrzacu...). Nego, ovih dana Mak mi se probudi pa bi se igrao u toku noci. Npr. sinoc je oko 2 dojio, kad eto ga u 3 - naravno, nije gladan. Dijete se igra. Gleda u nas krevet iz svog krevetica i lupka glavom od ogradicu. Meden je i ja bih ga najradije izljubila, ali sma ga naravno samo izignorisala, namjestila ga i dala mu dudu. Slusala sam ga kako nesto prica i guguce, ali je onda zaspao. Elem, tako je vec par dana. Probudi se kao da je naspavan (gdje ce biti naspavan u 3!!!). Da li ste vi imale ovakvih iskustava? Ali, opet se ne zalim. Dobro je hB dok je miran. Iskreno se nadam da se necu susresti sa situacijom da ih moram uspavljivati na rukama, jer uopste ne znam kako bi to izgledalo sa dvije bebe. Eh da. Sa Edijem vrlo, vrlo cesto imam problem u toku dana. Nema sanse da hoce zaspati kad ga spustim u krevetic. Onda sam ga nekada (mada i to izblegavam) znala uzeti u narucje i samo drzati bez ljuljanja, pa bi zaspao i ja ga onda spustim. Prosle sedmice nije htio ni tako i onda sam mu morala dati sise. To mi je najmanji problem i najlaksi nacin, ali niposto necu da ga navikavam na to - ja za mjesec idem nazad na posao, sta onda??? Eto, malo i da vidite i nasu stranu price.
morate biti cvrste i ustrajati.Stavite bebu u krevetic i nek malo place,ali ce drugi dan plakati manje,i poslije ce sama zaspati cim je spustite u krevet.Ja sam tako Haruna navikla.A tek kad se rodio,zaova ga stalno ljuljala da zaspi,znaci nemojte se zavaravati da se beba na nesto navikla,pa sta odviknite je.
Od pocetka sam ga naucila da sam zaspi u svom kreveticu,samo ga spustim i on nesta gugace sam i tako zaspe,nikad ga nisam ljuljala niti imam namjeru,jer dijete cim osjeti da ga vi uzmete kad on zaplace to je gotovo.Sto jest jest tesko je dlusati ga dok place malo ali samo treba ustarjati.
Svaka beba je drugacija i nijedno isto pravilo se ne moze primjenjivati na svima. Moj Timur je vristao cim ga stavim u krevet, skoro se zaceni. Hajde onda ga pusti da place i da se dere A Hena malo progundja i zaspi. Dva razlicita svijeta. Ne kazem da treba bebu nosati ali nekad nemate drugog izbora. Na kraju ce se sve opet promjeniti i rado cete se sjecati svega. Kako se bebe lako prilagodjavaju to je za nevjerovati. Sta fali mojoj malenoj sto zaspi kad je doji? Sigurno ce biti tesko kad krenem na posao ali to ce biti dan ili dva i sigurno necu moci zabraniti osobi koja je bude cuvala da je ne nosi jer nemam kontrole kad sam na poslu.
Asja ima 8.400 i guza je otezala ali nema sanse da je naviknem da spava drugacije od nosanja... a iskreno i ne trudim se... ona je takva od prvog dana i mislim da ce jos duuuugo proci kad ce ona zapajkiti bez mog nosanja... a i ja sam vec navikla pa mi ne smeta... al zato po noci odlicno pajki... sinoc je zaspala u 9:15 i prvi se put probudila u 6:30...odmah joj dala flasicu i nastavila je do 8:15... Ona se obicno budi izmedju 8 i 9... Mislim da bih umrla kad bi se budila oko 6 jer i ja volim spavati duze...
I ja moju bebu od rodjenja samo stavim u krevetac i ona zaspe, hvala Bogu. Ponekad joj pustim neku igracku koja svira i ona gleda u nju i tako zaspe. Prije toga je naravno nahranim i presvucem i mirna do jutra. Ona spava oko 10, pola 11. Probudi se ujutru oko 6, jede, spavajuci i spava do 11, nekad 12. Nekad se probudi jos jednom da jede, ali sve spavajuci. Meni je bilo cudno u pocetku sto toliko spava, ali ne vidim da to nesto smeta njenom razvoju, pa sam se opustila. Sad zajedno odvalimo do podneva
e i mi isto ovako, čak do popodneva samo što mi čak do popodeva budni sanjamo da možemo spavati do tih doba
mi se svako jutro dižemo 5:30 - 6:00... ponekad mi padne teško ali uglavnom ne... inače volim da spavam ali sam se vremenom (ne zbog bebe, nego posla) navikla da se ustajem ranije tako da mi ni ovo nije bed... a i uzimajući u obzir i to da moj bebač zaspe navečer u 20h i ne budi se nikako do samog jutra, mislim da bih bila isuviše bezobrazna kada bih tražila da još duže sava...
a što se tiče "uspavljivanja", jutros je bilo kritično... 10 min je vrištao, naravno ne konstantno, ali ono stane na par sekundi da vidi valjda hoću li ga uzeti i kada vidi da nema ništa od toga ponovno u vrisku... umalo da se slomim... daj Bože snage...
_____________________________
"Ja sam sretno udata žena! Tako kaže moj suprug..."
Proud mom, neke bebe "nauče" spavati pomoću cry-outa, a neke nastave plakati svaki put... Ja sam jednom na rubu živaca (grčevi, neće da spava) ostavila svog da plače u nadi da će naučiti da spava. Plakala sam i ja sa njim svo vrijeme, dva dana sam se loše osjećala, a on je spavao sam taj dan i nikad više. I bio je sav nekakav slomljen... Nisu sve bebe iste, što bi rekla mamina cura, ako ono hoće da se nosa i ljulja onda nema druge, a sve to jako brzo prođe. Moj ima novu fazu plača kad ga spustim u krevetić, ko da je na iglama. I da, otkad se pomjerio sat budi se 15 do 6, bez obzira kad zaspe...
Proud mom bravo na upornosti samo tako Mi idemo spavati u 21 mama da flasicu i legne pored njega kad ucvrsti prenesem ga u krevetic ujutro se budi oko 7 ,7:30 ali i to ga sestra probudi jer ga mora poljubiti kad ustane...vikendom odspva do 8. I kod mene dvoje djece dva razlicita svijeta...Irhanu cim bi stavi u krevetac ona zaspe a Mirza je pravo nemirna beba on se pocne igrati izvuce carsaf,ogradicu cupa i vjeruj rijetko da se umori i zaspe a i meni zao da spava na tom izguzvanom carsafu pa su nam sva dnevna spavanja na maminom krevetu a nocno u kreveticu. Ti si uspjela svaka cast i bas mi je drago zbog tebe
Bebe će spavati onako kako ih mi naviknemo od prvog dana rođenja, naravno ovo je po mom skromnom mišljenju, i još skromnijem iskustvu. S obzirom da mjesec i pol nisam mogla ustati iz kreveta, a bila posesivno ljubomorna/uplašena, na sve koji su htjeli uzeti moje dijete, tako da sam navikla i druge i sebe, i kikicu da zaspi u svom krevetiću, nakon obavljenih rituala, kupanja, presvlačenja, (koje je obavljala moja mama) i hranjenja koje je bila moja dužnost. Ono što sam praktikovala je da nakon što podrigne, odmah je spuštam u krevetić, tako da je odmah kretala u carstvo snova. Nismo imali problema sa njom što se tiče uspavljivanja. Po danu smo puštali laganu muziku, a noću smo nakon gašenja svjetla izlazili iz njene sobe, i ona je tonula u san. S tim da prvih 40 dana nismo gasili svjetlo, nego bi palili lampu, koja je samo bogdu osvjetljavala. Tako da sam mišljenja da samo navika iz prvih mjeseci, se prenosi i na ostatak dječijeg života. Mada svako ima pravo izbora, te ako neko želi da "nina" svoju bebu, može. Ja nisam mogla zbog zdravstvenog stanja, ali isto tako sada mi je drago što je nisam navikla na nosanje, s obzirom da mojih 55 kg nije u stanju da je baš nosa u naručju 20 i više minuta . Takođe moram napomenuti da se niti ona niti ja osjećamo "zakinute" u bliskosti i maženju, jer to nadoknađujemo u vremenu kada je budna.
_____________________________
"Ja jesam siromah i samo snove imam. Pred noge tvoje polažem ih. Nježno gazi, jer gaziš po snovima mojim.“ W. B. Y
Slažem se s tobom , mislim da je sve do toga kako navikneš bebu. Evo mi smo Žanu sinoć stavili u krevet u 21 sat, i izašli iz sobe. Iako je bila budna i zaplakala svakih 15-tak minuta mi je nismo dizali iz krevetića nego bi ili muž il ja došli do nje, pomilovali je po licu,stavili cucu u usta i izašli i tako jedno 5-6 puta. Zaspala je u 22,30 i spavala do pola 5. Tada sam je podojila i nastavila je do 7. U 7 počinje novi "radni dan"
Bebe će spavati onako kako ih mi naviknemo od prvog dana rođenja, naravno ovo je po mom skromnom mišljenju, i još skromnijem iskustvu. S obzirom da mjesec i pol nisam mogla ustati iz kreveta, a bila posesivno ljubomorna/uplašena, na sve koji su htjeli uzeti moje dijete, tako da sam navikla i druge i sebe, i kikicu da zaspi u svom krevetiću, nakon obavljenih rituala, kupanja, presvlačenja, (koje je obavljala moja mama) i hranjenja koje je bila moja dužnost. Ono što sam praktikovala je da nakon što podrigne, odmah je spuštam u krevetić, tako da je odmah kretala u carstvo snova. Nismo imali problema sa njom što se tiče uspavljivanja. Po danu smo puštali laganu muziku, a noću smo nakon gašenja svjetla izlazili iz njene sobe, i ona je tonula u san. S tim da prvih 40 dana nismo gasili svjetlo, nego bi palili lampu, koja je samo bogdu osvjetljavala. Tako da sam mišljenja da samo navika iz prvih mjeseci, se prenosi i na ostatak dječijeg života. Mada svako ima pravo izbora, te ako neko želi da "nina" svoju bebu, može. Ja nisam mogla zbog zdravstvenog stanja, ali isto tako sada mi je drago što je nisam navikla na nosanje, s obzirom da mojih 55 kg nije u stanju da je baš nosa u naručju 20 i više minuta . Takođe moram napomenuti da se niti ona niti ja osjećamo "zakinute" u bliskosti i maženju, jer to nadoknađujemo u vremenu kada je budna.
draga moja, ja se u potpunosti slažem s tobom i vjerovala ili ne opisala si mog malenog do trećeg mjeseca.... vjerojatno nisi sve postove pročitala pa zato kažeš ovo što kažeš... nisam ja htjela da ga nosam i ljuljam, i do trećeg mjeseca je bio savršena beba što se tiče spavanja, a onda... ta infekcija i sve je otišlo u honduras...
_____________________________
"Ja sam sretno udata žena! Tako kaže moj suprug..."
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
se sve do prije nekoliko dana budio 100puta tokom noci i stvarno je bilo pravo naporno. Jedino bi dojenjem ponovo zapao, ali opet nako kratkog vremena bi se budio i tako do u nedogled. Bila sam stvarno vise komirana od nespavanja. 
A Hena malo progundja i zaspi. Dva razlicita svijeta. Ne kazem da treba bebu nosati ali nekad nemate drugog izbora. Na kraju ce se sve opet promjeniti i rado cete se sjecati svega. Kako se bebe lako prilagodjavaju to je za nevjerovati. Sta fali mojoj malenoj sto zaspi kad je doji? Sigurno ce biti tesko kad krenem na posao ali to ce biti dan ili dva i sigurno necu moci zabraniti osobi koja je bude cuvala da je ne nosi jer nemam kontrole kad sam na poslu.
