Zabica27
|
IZVORNA PORUKA: brinetyca Drage moje evo da vam se i ja javim ! :) nisam bila u mogućnosti, nije mi radio net. A i napokon sam napravila taj korak i otisla do psihologa i rekla mi je da za početak obećam da neću guglat ići na forume i to tako da ću se malo toga pridržavat ugl ja sam sve gore, došloje do tog stadija da sad nekad jedva hodam u blizini svoga naselja, ulicu prelazim jedva.hvata me panikamna sredini kad treba da čekam da prođe kolona auta, svakkii novi korak je meni panika problem..hodam zgrčeno ukipim se, strah me , plaši me taj vanjski prostor, te ulice. stalno imam osjecaj da dalje necu moci nastavit i ogranicila sam se puno. sad kako je ugrijalo jos mi je teze. cak i kad s nekim idem nestabilna sam, ponasam se kao luda psihologinja mi je rekla da za pocetak moze samo da mi kaze da sam anksiozna i da ce samnom radit kog.bih terapiju a ako ne uspijem s tim da idu farmakoterapija. ja se nadam da ce mi to pomoci i osvjestit me. u petak se idem narucit za 2, moj odlazak njoj. tako sam zarobljena :( kako ste mi vi ? Magic, kako ti napredujes? Ima li pomaka, sve vas ljubim Slucajno,nakon dugo vremena svratih na ovu temu,na kojoj hvala Bogu nisam vec dugo, i procita ovaj post.Kao da vidim sebe od prije nekih mozda 3-4 godine, strah,panika, nisam smjela nigdje,ali na fax sam "morala" nisam mogla odustati na 4 god, i ta silna putovanja sa faxom, a meni se od busa i mase ljudi ledi krv u zilama, ali natjerala sam sebe da hodam,da putujem,da setam,da zivim, i nije bilo lako, cak sta vise, bilo je grozno.Jedan period sam isla kod dr i pila antidepresive neki 6mj,meni je pomoglo,ali mislim da sam ipak najvise sama sebi pomogla, teorijom da ja to mogu i hocu,da taj strah nije jaci od mene.Danas sam hvala Bogu dobro,udata sam i od nedavno majka prelijepe djevojcice, nije me vise strah, nema panike, naleti ponekad neka krisa, a kome ne naleti?Sad znam prevazici to,a ne tonuti dublje razmisljajuci non stop o stahu.Nadam se da ce ovo sto pisem pomoci bar jednoj osobi sa ovog foruma, bila bih setna ako bude tako.Budite jake ne dajte strahu da vam zaokupi zivot,bitno je naaci drugu zanimaciju bazirati se na nesto stvarno,a ne samo na strah.Da je meni neko tada kad sam bila lose rekao da cu se smjeti udati, biti trudna, roditi i to sve bez imalo straha hvala Bogu ,rekla bih mu da je lud,jer nisam smjela iz kuce izaci.Zato drage moje,glavu gore u bolje sutra,nista ne traje vjecno pa ni taj strah ni panika.Ljubim vas sve...
|