blur 77
|
Jano, potpuno razumijem sta prolazis i koliko je tesko, jer sam i ja bila kao i ti i trajalo je prilicno dugo, odrzavala sam trudnocu i prvih 5 mjeseci nijesam ustajala iz kreveta, samo sam mislila o svojoj anksioznoti i istrazivala po internetu i samo se vrtjela u krug, nikako se nijesam mogla izvuci. Imala sam i uzasne crne misli, koje su me izludjivale i stalno cekala depresiju ili nervni slom. Ali se nije desilo nista od toga, samo sam sebe kaznjavala i produzavala agoniju. To nije bio zivot, nego prezivlajvanje. Ovo opet ponavljam jer hocu da ti kazem da nijesi sama u tome, i da moras da pomognes sebi. Kako? Meni su fizicki rad i obaveze jako pomogle. Kad se probudim isplaniram dan i natrpam se poslovima, tako da nemam vremena za sebe i svoje strahove. Pokusaj i ti, ti mozes ici i na aerobik i na trcanje, cisti kucu pa i ako ti je cista, peglaj, peri prozore, radi bilo sta, nijesam ni ja imala volje, ali sam se tjerala i da vidis poslije izvjesnog vremena nista od anksioznosti. Pravi pite, kolace, na ovom forumu imas divne recepte, bavi se bilo cim sto se ne tice anksioznosti. I izbjegavaj internet i price o ank i kad ti je lose, jer se tim samo pojacavaju strahovi. Ja sam bila osudjena da prelezim 9 mj, a ti se pokreni, da vidis koliko ce ti biti bolje. Ja ponekad danima nemam vremena da udjem na forum, sad imam vise jer sam kod mame i vidim da me cesce lovi ova azdaja nego kad nemam nikakvu pomoc, vec sama moram sve. I zaista mislim da je lijek u obavezama. A mogla bi i jednu bebu da rodis , da vidis kako bi te od silnih obaveza proslo sve. Ljubim te i dizi se, prolazi nam vrijeme u glupostima, a zivot je jedan i divan
_____________________________
Van mene dosta boja zivi, Van mene katkad sve i posivi, ili se smraci i naoblaci. Dobro je zato sto postoje i ove moje lepse boje. I neki osmeh suncan i plah. I vetar necujan kao dah.
|