Želiš da odustaneš od takmičenja? Prije nego potvrdiš svoju odluku, upoznaj se s detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (23.04.-27.04.2018) prilikom dolaska na portal prepoznajemo i omogućimo ti nesmetano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.
Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku. Nastavkom korištenja smatra se da se slažete s korištenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".
Saznajte više!
Može neki konkretan savjet kako najlakše odvojiti dijete u njegovu sobu na spavanje! Naš D. ima tri god i spava u svom krevetiću u našoj spavaćoj sobi. Od kako se rodio ima loš san, malo spava, prelazi kod nas u krevet, čopka nam vratić, uho isl, razbaca se po krevetu ( a krevet nam je stvarno velik), da muž i ja spadamo s kreveta. Kada ga onda pođem vratiti u krevetić, većinom se probudi i onda sve ponovo. Ima svoju sobu, sa krevetom, tu su mu i igračke, tu se igra, voli provoditi vrijeme u njoj. Bila bih zahvalna za savjete, pošto smo i muž i ja već iscrpljeni, a bojim se prebaciti ga u sobu kada zaspi da neće doživjeti šok.
mi smo nacu mrvicu cim su prosli 40 dana preselili u njenu sobu. Jeli tvoj mali spava preko dana u svojoj sobi? ako da nece doziviti sok, ako ne uspavaj ga u njegovoj sobi i gotovo. moras biti strpljiva ali nesmijes popustati.
_____________________________
06.11.2010 mamina i babina dusa se rodila. Volimo te najvise na svjetu.
Ooooooooooooo znam kako ti je..Mi imamo isti problem samo sto je mom 4,5 godine Nista mu draze nema nego preci u nas krevet pa hajde inekako da on normalno lezi nego se razbaci da sam ja vec nekoliko puta uzela dekicu i presla u dnevnu sobu. Neki dan mu govorim ako ne budes spavao u svom krevetcu ja cu krevetac spakovati i na tavan dici.Jadnicak se toliko prepao da je dvije noci spavao tamo i onda opet poceo kod nas da prelazi Imamo samo jednu djeciju sobu a dvoje djece,velika je razlika izmedju njih dvojice(8,5 godina)pa mi zao starijeg da mu sad brata uvalim u sobu. Na ljeto planiramo preuredjivati stan tako da cemo imati dvije djecije sobe e onda ce biti deloziran definitivno. Mislim da i tvoj malac nije mali da bi spavao u svojoj sobi.Vec je dovoljno veliki da mu mozes polako objasniti da ima svoju sobu i da bi mu bilo vrijeme da pocne i spavati u njoj.Ispocetka ce biti malo negodovanja ali ce se naviknuti.
Moja starija kcerka je pocela da spava u svojoj sobi kada je imala 3,5 godine. Ranije nije mogla jer smo zivjeli u manjem stanu. Prelaskom u veci stan odmah smo kupili namjestaj za njenu sobu - ormare, krevet... Uglavnom je sama birala boju i neke detalje, tako da je jedva cekala da spava u svojoj sobi. Mladja sestra joj se pridruzila u sobi sa 16 mjeseci - samo smo prebacili krevetac iz nase sobe u djeciju. Sada njih 2 uzivaju, navece legnu u isto vrijeme i pricaju prije spavanja i sl. Kod mene je to hB proslo bez nekih problema, iako imam problem sto se ova mala jos uvijek nocu budi 1-2x (ima malo vise od 2 god ), ali to je za neku drugu temu.
Po danu kada zaspi ja ga prebacim u njegovu sobu, mađutim onda spava jako kratko, 15,20 min i onda pređe u dnevnu ili sam ode u spavaću. Nešto kontam da mu prebacim krevetac u sobu možda mu je neobično spavati na krevetu. A sinoć je bio prehlađen pa je gotovo cijelu noć proveo na našim krevetima, kičma mi puca. Ustala sam umornija nego što sam legla.
Moja mlađa kćerka ima 3 godine. Trenutno spava u našoj spavaćoj sobi, u svom krevetiću koji je sastavljen s mojom stranom kreveta, i sve češće uspješno prelazi nama u krevet. Jako je vezana za nas, pogotovo za mene. Zato smo odlučili da joj sutra montiramo njezin "pravi" krevet u njezinoj sobi, a krevetac sklopimo i izbacimo iz spavaće. Pošto je, rekoh, prilično vezana za nas, jasno mi je da će ovo do uspjeha zahtijevati mnogo strpljenja - čitanja, maženja, ubjeđivanja, prelaženja u naš krevet... Njena soba je udaljena od naše, tako da će se i baby phone vratiti u funkciju. Ako imate ikakvih korisnih savjeta i ideja, molim vas da iih podjelite samnom. I još i ovo - ne znam da li sam normalna, ali čim pomislim na to da je noću neću moći pipkati i pokrivati, uprkos činjenici da znam da je za nju mnogo bolje da se na ovaj način osamostali, uhvati me neka tuga...
_____________________________
26.02.1995. Anja, prva najveća ljubav! 25.11.2008. Ema, mamina šarmerka!
za hrabru odluku, sretno i sto lakse osamostaljenje. Savjeta nemam, Nemirko spava sa nama u krevetu, nama bi korak naprijed bio da ga bar u odvojen krevet deloziramo al posle proslogodisnjeg pokusaja mislim da od tog jos 1.5 god nema nista a onda obojicu u odvojenu sobu, ako Bog da
_____________________________
Nemam ništa od onog što bi se moglo nazvati bogatstvom i ne žalim mnogo za tim. Možda zbog toga ne poštujem to ni kod drugih. Bogatstvo je za mene ono što mogu ponijeti bilo gdje da odem, a to su uspomene. One ne mogu propasti, ne mogu se potrošiti......
prvo normalna si potpuni,ja imam isti problem na svojim 17-mjesecnim sinom.vjerovatno bi on vec cjeli noc spavao u sobici sa sekom da sam ja uporna,al ja na njegov prvi plac ga vracam kraj sebe u krevet,jednostavno nemogu podnijet da nije kraj.mislim vjerovatno mogu al nezelim curica vec 2 mjeseca spava bez problema u svojoj sobici.jako je voli,ima svoj krevet,jos nikad nije dosla u nas krevet a jako je vezana za nas.do tad je spavala u kreveticu pa u krevetu u spavacoj,a onda dobila novi krevet i sa odusevljem u novu sobu. jestel vi njoj uopste spominjali tu njenu sobicu
mozda ce ovo da zvuci cudno ja svojim bebaram nedam od sebe razmisljala sam i ja o tome da pajke u svojoj sobici ali zasto patiti i sebe i njih nisu nemirne u toku noci, mm i ja nekad izvadimo stariju iz krevetica i stavimo je kod nas malena svakako pajki pored mene zbog dojenja u toku noci nesto mi merak da svi spavamo zajedno cak sam i citala negdje da djeca do 3-4 god. trebaju da spavaju sa roditeljima, istrazivanja su pokazala da djeca koja pajke u svojim kreveticima imaju ubrzan rad srca dok bebare koje spavaju kod roditelja imaju laganije otkucaje.. bas cu da potrazim taj tekst
< Poruku je uredio pipi_duga_capara -- 7.12.2011 0:01:46 >
nije da nisi upravu al mi se nesvida ovaj dio gdje pises zao ti da se pate.zasto mislis da se pate.moja A. zna da uvjek moze doci u nas krevet ako se boji neceg,ne spava na silu sama. ja volim kad su oni kraj mene i nesmetaju al bojim se da nakon 4-5 godina zajednickog spavanja nebude haos.ipak to je to veliki period
pa naravno da mi je zao, pri tome mislim na svoju djecu prvenstveno bi to bila patnja za mene, znam da je skoro sve stvar navike, ali ja ne zelim da se naviknem da budem bez njih.. isto tako ne zelim ni da se oni nesto navikavaju da budu bez mene kazu meni "neka ih malo, neka prelome" sta da prelome? "odvedi ih malo kod nane, neka se navikavaju" na sta da se navikavaju? ja posvetila zivot svoj njima, ostavila posao i zrtvovala mnoge stvari, za sta?! da budu kod nane, da se " lome i navikavaju" da ih uporno guram od sebe, dan - noc ne zelim da me neko pogresno shvati, ne osudjujem nikoga, naprotiv! ovo je samo moje misljenje i moj stav
ja tebe potpuno razumijem i u dosta stvari se slazem.al sam misljenja da i nije dobro bas ono previse svezat djecu za sebe,sta fali nekad nocit kod djeda i nene,ako to dijete zeli(a mora vidjet kako je to).nije zdravo kad se djete samo veze za majku i niko drugi nedolazi u obzir
Još uvijek se držim onog svoga posta sa prošle stranice, da djeca neće ništa manje voljeti, niti biti privrženi roditeljima (majci prvenstveno) ukoliko budu spavali u svojoj sobi. Meni je sada lakše npr. kada poželim ponekad da kikica spava u našoj sobi, jer joj mogu dokazati da je tu samo ponekad, i da bolje se naspavamo i mama i tata i ona kada svako ima svoju stranu kreveta ili krevet ponaosob, negoli da joj nakon što je spavala sa nama u sobi 6 i kusur godina da joj iz neba pa u rebra kažem kako je vrijeme da ode u svoju sobi. Kikica od 10 mjeseca spava u svom krevetu u svojoj sobi, i izuzetno je privrežena meni.
Mislim da u drugom slučaju djeca koja su svjesnija teže podnose to razdvajanje, jer će morati kada-tada prei u svoj krevet.
_____________________________
"Ja jesam siromah i samo snove imam. Pred noge tvoje polažem ih. Nježno gazi, jer gaziš po snovima mojim.“ W. B. Y
nisam bas sigurna da dijete sa 4-5 godina nece htjeti preci u svoju super uredjenu sobu daleko od toga da ja forsiram svoju djecu da budu privrzenija meni i nesto da ih kao vise vezem za sebe dok su ovako mali mi smo im svakako sve meni samo nema smisla da ja po citavu noc hodam od spavace do djecije sobe, dojim Tajru min. 3x, uspavljujem S kada se probudi u toku noci, vodim u wc i sl. pa mogla bi da se upucam komotno ja brate volim kada je to sve na jednoj hrpi dostupna ja njima a i oni meni
ja znam dosta roditelja u okilini koja su tako mislila pa sad spavaju sa djecom od 8-9 godina zajedno a tajo d drugim djetom u drugoj sobi jer krevet je mala za 4-ero veliki. rjetko koje djete od 4-5 godina ce tek tako prihvatit da prede u sobu gdje nema mame bez obzira koliko ona bila super sredena.al to je moje misljenje,svako zna sta je njemu bolje
nisam bas sigurna da dijete sa 4-5 godina nece htjeti preci u svoju super uredjenu sobu
A ja nisam sigurna u suprotno, jer imam takvih primjera, naravno čast izuzecima. Ali imaš vakta da to saznaš :)
IZVORNA PORUKA: pipi_duga_capara meni samo nema smisla da ja po citavu noc hodam od spavace do djecije sobe, dojim Tajru min. 3x, uspavljujem S kada se probudi u toku noci, vodim u wc i sl. pa mogla bi da se upucam komotno ja brate volim kada je to sve na jednoj hrpi dostupna ja njima a i oni meni
Ja sam ustajala minimalno 3 puta noću pune tri godine, i evo preživih :) možda malo tanjih živaca .)
_____________________________
"Ja jesam siromah i samo snove imam. Pred noge tvoje polažem ih. Nježno gazi, jer gaziš po snovima mojim.“ W. B. Y
kada to meni tesko pada i nije mi lako, zamisli onda kako je djetetu ali dobro, vidim da sam jedina ovakvog misljenja pa necu vise komentarisati jos cu i batina dobiti ja vam svima zelim da uspijete u svojoj namjeri i da vase bebare pajke u svojim sobicama iako ostajem pri svom misljenju
Eh kod nas ovakoPrvu godinu Ajla spavala s nama u sobi u svom kreveticu. Drugu kod nane. Trecu cetvrtu i petu sama u svojoj sobi. Kad sam se porodila mm se iselio kod nje u sobu (mladja nije htijela u krevetic ni s puskom) Sada se polahko odvajamo. Njih dvije spavaju zajedno u sobi a nas dvoje ponovo zajedno. Nekad se desi da cijelu noc setam i njih dvije vracam u krevete a nekad bude i mirno Mislim da smo vise mi vezani za njih i da nama teze pada to razdvajanje nego njima
Ja sam ustajala minimalno 3 puta noću pune tri godine, i evo preživih :) možda malo tanjih živaca .)
djaba, meni to nema smisla.. da legnem recimo u 12, ustajem oko2-3 i dojim djete u drugoj sobi nekih 20tak min., vracam se u svoju sobu ponovo legnem.. budi se S i hoce piskiti i ponovo ustajem legla sam opet i nakon sat vremena (5-6h ujutro) T opet doji u svojoj sobi 20tak min. i ja se opet vracam u svoju sobu da bi spavala natedna 3 sata do ponovnog dojenja plus to sto bi jako falile ovako ja bebari dam siku i zaspim odmah, ona papa koliko zeli i odustane kada zeli zna cak i da ponovo uzme kada je vrijeme djaba sve, ja nemeRem bez njih spavati iz 100 razloga
Ja bih rado Lani oslobodila spavacu i od nje napravila njoj sobu.... Muz kaze da je rano jos, tek je napunila 2 godine i ja sam sve vise ubjedjenija u to, jer se u posljednje vrijeme cesto budi i trazi me...da mi cuva ruku ili samo da joj se javim da sam tu i ona nastavi.... Nisam pametna....mali nam je stan, mm i ja bi presli u dnevnu gdje smo spavali prije nego smo napravili spavacu sobu a ona bi tamo imala svoj kutak... Nikad nije spavala sa nama, od rodjenja u svom krevetu...meni je to van pameti....u mom krevetu spavamo samo mm i ja.... (da se ne ujedem za jezik kad aBd dodje drugo dijete?! )
pipi_duga_capara, normalno je da svako od nas ima drugačije poimanje u ovom slučaju spavanja djeteta, jer svako od nas je različit i različite okolnosti ga okružuju.
Ja nisam željela da mi dijete bude ovisno u spavanju u našoj sobi kraj nas, jer obje bolje spavamo kada smo svaka u svojoj sobi. Čak i ponekad kada spava sa nama, obje ujutro ustanemo mahmurne, ona jer me je tražila cijelu noć i nešto pipkala o licu, a ja jer sam cijelu noć je nešto provjeravala - je li pokrivena, je li joj hladno, je li ovo-jeli ono.
_____________________________
"Ja jesam siromah i samo snove imam. Pred noge tvoje polažem ih. Nježno gazi, jer gaziš po snovima mojim.“ W. B. Y
Lady nikad ne reci nikad.Ajla je spavala u kreveticu,s nama jedno kratko kad smo se preselili i kad je bolesna.Alen nikad nije htjeo u krevetic,znaci od prvog dana a inace je bio beba za pozelit,u kreveticu u vrisku sad ga polahko navikavamo,po dani spava al ako se probudi moram ga stavit na nas krevet i on odma nastabi spavai.isto i navece. ja sad vidim da Ajla uziva sto ima svoju sobu,svoj veliki krevet,svoj prostor
Kako dijete nece u krevetic ako je to jedino mjesto za spavanje koje poznaje? Od bolnice pa nadalje? Lana je od prvog dana u krevetu spavala, u noci trazi da jede, podojim il napravim flasicu i vratim u krevet.... Preko dana je znala u dnevnoj zaspati, u onoj lezaljci i sl ali nikad u noci van kreveta....neki dan je prvi put oko 6 ujutro trazila da predje kod mene, ja sam se tih sat vremena "slomila" nisam oka sklopila.... ABd i drugo ce u svoj krevet....