Majčica
|
IZVORNA PORUKA: mišur Ja spadam u kategoriju mama koje se svake večeri kad legnu, preispituju da li su dovoljno vremena posvetile svojoj djeci, da li sam ih poljubila i zagrlila onoliko puta koliko im je trebalo, šta sam još mogla uraditi...Ne znam je li pretjerujem u tim svojim razmišljanjima, ali bez pretjerivanja, uvijek mislim o tome. To vezujem za grižnju savjesti što nisam sa njima po cio dan, što radim, a oni idu u vrtić, i što se, otkad ih pokupim iz vrtića, ne odvajaju od mene. Vidim koliko im nedostajem, koliko su me željni i bude mi žao što je sve tako. Ali drugačije ne može, moram raditi i hB što imam dobar posao, pa još mogu sebi i njima priuštiti dosta toga. Imam fiksno radno vrijeme, nema prekovremenih sati, slobodni vikendi, bolovanja po potrebi, fina plata. I dobro je da je tako, jer imam drugarice koje rade i vikendima, o bolovanju nema govora, rade za mizerne plate. Uglavnom, ja svoje slobodno vrijeme posvećujem samo svojoj djeci. Ja ih odvozim i dovozim iz vrtića, popodne provodimo u šetnji, igramo se u kući, ili odemo kod nekoga u goste, nahranim ih pred spavanje, čitamo priče i uspavljujemo se zajedno. Kad oni zaspu, ja nastavim poslove po kući i kad sve završim, padnem od umora u krevet. I tako svaki radni dan. Vikendi su mi najdržai jer uživam ujutro natenane sa njima doručkovati, piti kaficu, smišljati šta ćemo raditi. I opet je cijeli vikend posvećen samo njima i tome da što više vremena provedemo skupa. Mm ima takav posao da radi često prekovremeno i noćne smjene, pa se s njim i ne konsultujemo oko toga šta ćemo raditi, ako je tu, ide sa nama, a ako nije, nas troje se sami organizujemo. Imam svoje auto, i on svoje, pa ne moramo ni u jednom momentu da zavisimo jedno od drugog. Za neke je dvoje auta luksuz(i realno jeste), ali ja svoje auto ne bih dala ni za šta na svijetu Od trenutka kad se rodio Luka, pa kasnije i Ana, ja sam sebi postavila prioritete Ne volim nikome da ih ostavljam na čuvanje, i uglavnom ih svugdje sa sobom vodim, a ko ima dvoje male djece zna šta to znači I ništa mi nije teško! bake se često i ljute što ih češće ne ostavim, pogotovo na spavanju, ali ja sam im samo jednom objasnila i rekla da sam ja svoju djecu rodila sebi i da meni nikakav ugođaj niti sreća neće biti što ću se ja po noći naspavati i odmoriti, a ustati u praznoj kući. To sam ja, i protiv sebe ne mogu-možda bi valjalo da malo više mislim na sebe i svoje potrebe (što me često kritikuju i mm i moja mama), ali onda bih išla protiv sebe Kraj citata... Sve kao da sam pisala, samo što nemam još dvoje djece, ali biće uskoro aBd. Slobodno vrijeme mi je ono kad se naveče onesvijestim u ponoć u svom krevetu. Ali zaista bih voljela nekad da se mogu drugačije ponašati i da barem malo više pažnje posvetim sebi i MM. O izlascima s prijateljicama neću ni da govorim, nekad ljetos sam zadnji put izašla... Dijete nije nikad prenoćilo bez mene ili MM (bez mene jeste 3-4 puta kad sam ja bila na službenom putu, ali tu je bio MM koji je s njim spavao).
_____________________________
T. 2008. H. 2012.
|