Mamarica
|
IZVORNA PORUKA: Alhemicarka
IZVORNA PORUKA: Mamarica
I ja sam jedna od onih sto ne voze. Vozacku imam od prije rata, i tek sto sam pocela vozati, zaratilo se. Poslije rata malo vozala i onda u nizu 3-4 saobracajke (nisam ja vozila :)), u jednoj mi pogine bliska osoba i od tada ja nisam komotna voziti. Vozila jedan period, kad sam pocela raditi poslije porodiljskog, pa isla s posla kuci na podoj 2 puta u toku radnog vremena i od tada nista.
Sta mene interesuje je: ima li iko preporuciti u Sarajevu neku autoskolu ili instruktora koji se bave i koji su strucni bas za ovakve slucajeve? Vani, mislim cak i u Hrvatskoj, imaju posebne programe obuke za slucajeve kao mi.
I jos nesto: meni je drago cuti i vidjeti zene kao dobre vozace, ali mislim da je malo suvisno sad ovdje nama trljati nos o svojim vozackim poduhvatima i hrabrostima, nama nekako vise treba pomoc, if you know what I mean. Bez ljutnje 
Kad sam ja prevazišla strah od vožnje, svi će. Nisam ni htjela polagati, imala niz saobraćajnih, a prvo sjećanje mi se veže za direktan sudar auto-kamion. I tata me natjera na obuku, doduše dodao je, ako nećeš ne moraš, ali reci ja neću a ne ovako danas ću - sutra ću i tako mi malo ispirao mozak i ja se na kraju prijavim.
Ja se divim svom instruktoru šta je sve preživio sa mnom, imao je živaca, ali bio je i pametan. Da sam se ja pitala vozali bi se po poligonu u nedogled, kad god bi me pitao hoćemo na cestu ja sam ga zaprepašteno gledala i govorila pa nisam luda, kakva cesta. I onda me na prevaru izveo na cestu, ja skontala kad sam vidjela da auto ide prema meni, i počela se derati šta će ovaj na poligonu, kaže on samo polako, nastavi normalno voziti nismo na poligonu. Jesam imala veći broj časova od standardnog broja, hiljadu puta me instruktor htio istjerati iz auta, a i ja njega, kad sam bila spremna za polaganje rekao mi - mislio sam da neću ovo doživjeti, ti si moj najveći uspjeh. I vjeruj mi, nije da se hvalim, ili trljam na nos - ali sad super vozim, kad su mi priznali i najšovinističkiji muškarci da bi sa mnom smjeli bilo gdje. Imala sam i početničkih grešaka, i manjih sudara, ali, što duže voziš to si sve bolji. Ja se nakon 12 godina vožnje najsigurnije osjećam kad sam ja za volanom.
Vjerujem da svaki instruktor zna izvući iz kandidata i osloboditi ga straha, uostalom ako ti se ne svidi uvijek ga možeš promjeniti, pogotovo što imaš vozačku i treba ti samo malo nadgledanje da se oslobodiš straha.
Sretno.
Hvala ti nas podrsci i konstruktivnim savjetima.
PS Mozda bi trebalo promijeniti naziv teme, da bude nesto uopceno oko voznje i vozackih, ovdje se najmanje prica o naslovu teme.
|
mm ide obično zatvoriti radnju a nas dvije nekad bi svratile kod moje mame da je vidimo i sl, ovisno od doba dana naravno 
.Skupih snagu i za cetvrti put 35 min super voznja sve ok i kontam vracamo se na start,kaze instruktor auto-put i jedno zaista zeznuto iskljucenje sa njega,helem priblizih se kamionu onoliko koliko on misli da nisam trebala i upadoh opet
.Kako dalje zaista neznam,ocekujem podrsku savjet bilo kakvu motivaciju za dalje zaista mi je sve ovo tesko palo,uzasno se osjecam
) al opet registrujemo oba auta, kad mm ode na posao ili van države (što je često) ja mogu bar do dr s djetetom, ako ništa. I nikad za nikad se ne bih odrekla svog auta.
ma naravno, ja se nadovezah jer Pahuljica pita što sam se udala uopće
pa mi ne bi jasno 
Odštampaj
