Anoniman
|
Naposletku Naposletku, ti si dobro znala, ko sam ja otkud sad te suze, moja mila rekla si, da se za tocak brsljan, ne hvata zalud izguzvana svila To je tako ne pravi od tuge nauku mami svetlo na sledecem bregu okopnice moj otisak na tvom jastuku, jos kako kao jezuska u snegu Razbicu gitaru crn je mrak ispunjava odavno se svoje pesme bojim pomera u meni neke gene Dunava pa ja tecem i kad stojim Ali opet, da l' bi ikad bila moja ti da sam vojnik, u armiji ljudi rekla si da bas ne umem novce brojati i da je nista, sve sto nudim Ref. Naposletku, ti si navek znala da sam svirac brosic sto se tesko pribada da me moze oduvati, najblazi nemirac da cu u po' reci stati da se necu osvrtati, nikada Redjas po vitrini fini, porculanski svet al' ja sam figurica, bez ziga pazi, to je bajka sto ti pada na pamet fali ti bas, ovaj cigan ne, duso Tek u jesen, otkriju se boje krosanja sve su slicne, u leto zeleno naposletku, ti si dobro znala ko sam ja cemu suze, lepa zeno Draga moja, ti si navek znala da sam pajac moj je sesir satra,pomicna usne, tice-rugalice a u oku, tajac da sam kaput, sa dva lica da sam Gospo'n propalica obicna Naposletku, ti si navek znala da sam svirac da je nebo, moja livada da me moze oduvati najblazi, nemirac da cu u po' reci, stati da se necu osvrtati, nikada Da cu u po reci stati da se necu, osvrtati... Kao i mnoge druge tako reci svaka njegova nosi poentu, suzu, osmijeh , nevjerovatno to se samo jednom rodi....
|