M kao Mama
|
MOja L ima svu pažnju ovog svijeta, ništa joj ne fali, hvala dragom Bogu, jedina unuka sa obje strane, svi u nju gledaju kao zvijezdu, voli me i volim je kao zjenicu oka svoga, ali mora se znati da sam ja nju rodila, a ne ona mene. I tu je ključ. Sjećam se bila je u fazi naleti pa me ošamari, ja jednom opomenula, drugi put, treći put smo jedna drugu šamarale, brojala sam do 23 puta. Više nikada, ali nikada, ne mene, nego nikoga nije ošamarila. Neku noć je imala ideju da traži neke slike, kako smo pravili razmještaj, rekla sam joj nemoj to sama dirati, jer može druga komoda pasti i može te ne daj Bože ubiti. Ja sampričala sa bratom na telefom, a nju sam skontala da dira to što nije smjela. Isti momenat je dobila po guzici i kad je otplakala pitala sam je zna li zašto je dobila batine. Dobila ih je za njeno dobro, kad mama kaže Ne i Nemoj to mora biti svetinja,objasnila samjojponovo šta da je komoda pala, i udarila je, klimala je glavomvaljda je skontala. Pravo me naljutila, jer ako sam joj rekla Ne treba to poštovati, iasto kao što ja poštujem sve što ona poželi. Kupovina, radnje, od prije nekoliko sedmica postaje malo agresivna, u smislu da plaće, traži sve i svašta, ali ja kažemnije bila polata kada bude, to ćemo kupiti i završeno. Ili jednostavno ako ima nekih njenih para kažem kupit ćemo od tih para, a svoje pare krije ko zmija noge, tako da smo poprilično zadovoljni. ALi, neku noć je skakala po Bingu i ja je opominjem, a ona meni plačući, hajd mi kupi da se mirim, ali ne u smislu da prestane skakati, nego ono da se smiri psihički, mislim djeca su čudo, ko plastelin. Neki malo tvrđi, neki mekši, ali vjerujte daju se oblikovati.
|