 |
RE: Koliko smo, zaista, realni?
17.2.2009 10:36:01
|
|
|
|
andji
|
šta da kažem...nemam nekih problema sa svekrom(svekrvu nemam) jer ne živimo skupa,i mislim da je to ključ svega....daleko je 50km,odemo mu jednom u 10 dana,a ja nekad i 1 u mjesec...popijemo kod njega kavu,nešto nam napravim ručku(ako mi se da),malo mu usisam,operem sudje,odnesemo mu šta treba i to je to.....ne kontaktiramo nas dvoje telefonom,to on i m se čuju svaka 3-4 dana,nismo nešto bliski,a nismo ni da ne razgovaramo....umjereno....mada kad sam se ja porodila je došao u goste na par dana,i kad bi se ja i m svadjali(a tada smo se svadjali svaki dan)ja upala u post porodjajnu depresiju i stvarno sam bila liše i krivila sam svakog za to što mi se desilo,nisam si znala pomoći,moj ti je svekar stao uz svog sina,i svaki put kad se mi prepiremo,on bi dobacivao i branio njega...malo je reći da sam se oisjećala ugroženo,šta sam ja trebala zvati svoju mamu pa da dodje da formiramo dva ratna tabora pa ko pobjedi....čak i gdje m nije bio ok svekar ga je branio,bukvalnos e svadjao.....to je nešto ružno što pamtim,i posle toga sam podvukla distancu,znam da ne živi sa nama a jednom u mjesec mogu ga istrpiti kakav god da je.....mada sve kad je ok izmedju mene i njegovog sina onda je i on cile mile......ma distanca je zakon....i poštujem ga što nije neko čangrizalao da vazda zapomaže,pošto ima takvih starih ljudi,i što god ima,stekne da nama,tj. Sergeju ama baš sve......jako voli Sergeja i m,a da budem realna mene samo poštuje kao suprugu njegovog sina,i majku njegovog unuka...meni je to dovoljno....a sada kad upored moje.....oni su na još većoj distanci,apsolutno uvijek...i kad smo se svadjali i kad se volimo,moji se nikad nisu miješali,nit su postavljali pitanja i mislim da je tako najbolje.....nemamo nekih problema sa tom rodbinom,jer živimo daleko od njih a i nismo ti tipovi da se volimo posjećivati,zvat ih i sl....kad imamo viška vremena novčanik u džep i kakav šoping centar ili restoran,i super nam je...ne treba nam niko
_____________________________
E ne trebate više glasati ni na jednom takmičenju,konačno,zar ne???!
|
|
|
|
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
Krivo mi je zbog mog muza,jer ga ona maksimalno sekira,i on se kida zbog citave situacije,ali stvarno nisam vise imala snage da trpim petljanje u moj brak(ona se brine o tome kako i na koji nacin se nas dvoje svadjamo,zasto ja izlazim ispred vrata da bacim smece,a jos nije proslo 40 dana od poroda,stalno prica svom sinu na moju mamu,a nijednom nije usla da vidi treba li mi sta pomoci,i na kraju je jos izvalila da sam ja kopala i nogama i rukama da se nas sprat zavrsi sto prije,da ja ne bih zivila s njima,a to je prije svega moj muz htio,pa tek onda ja sto je i normalno)Ma vrijedjanju nikad kraja,evo je nema nikako ni da navrati,he he.Odoh ja malo s teme,sorry...Samo hocu da kazem da nedam ni rodjenoj majci da mi se petlja u brak,a kamoli njoj...I da,mogu reci da sam realna,i ne potcjenjujem nikoga,a njegove postujem koliko god mogu.
