molim vas za vasu pomoc ja sam napola pa nikako da se odlucim

Ja ne bih, ali zaista to zavisi od više faktora: visina plate, moraš li plaćati tetu za čuvanje, koliko ti je važno da imaš svoj dinar isl. Razmisli dobro...

potpisujem amelic, vise faktora utice na tu odluku

kad sve oduzmem i saberem dok platim obdaniste i svi troskovi prevoz,hrana,meni ce jedva ostati 50km zato sam u velikoj dilemi.....

Koliko ima ovih pitanja

U tom slucaju mamaibabo najbolje se posveti djetetu jos malo dok sta bolje ne izleti...Bar bih ja tako ako mi se ne bi ponudjeni posao isplatio.

ja bih ostavila...imas posao a nikad ne znas kad moye biti bolje...ostavi ga a usput trayi bolji...

Nije to samo ni u visini plate. Kakvi su uslovi na poslu, da li ti je posao težak, kakvo je radno vrijeme, kakvi su međuljudski odnosi, koliko si u mogućnosti izostati kad je dijete bolesno ili s mirom otići godišnje na odmor.? Ako je mjesto na kojem radiš ugodno, ljudi razumni, plata pouzdana, pa i kako si na šićaru samo 50 KM, opet je to nešto, i nešto sa čim možeš računati. A i psihološki efekat finansijske neovisnosti nije mala stvar. S druge strane ako si pod stresom, pod velikim obavezama i u lošim međuljudskim odnosima na malo plačenom poslu, onda je sigurno bolje biti uz svoje dijete.

potpsujem lejlu ka

Potpisujem Lejlu.Ostala sam bez posla-koji i nije bio nešto plaćen a ni kolege nešto specijalno.Ma sama pomisao da radiš i bilo šta zarađuješ je nešto veliko za ženu.Sam taj osjećaj da Ti svom djetetu možeš platiti vrtić je nešto veliko.I što je najbitnije ,krećeš se među ljudima i uvjek možeš čuti za nešto bolje,Jer kad uđeš u kuću gotova si.Moj bi savjet bio ostani i radi.Bolje ćeš se osjećati

Ja ne bih, ali ti najbolje znaš.

Ja bih jedino ako bi mi ta pozicija dala mogucnost napredovanja a da na istom poslu radim godinama s istom platom ne bih.

ma vjerujte mi da tu nemanikakvog napredovnja ,nazalost a znam raditi i o 10-12 sati dnevno

mamaibabo, ja bih napustila ako je tako

Ja bih napustila ako bi mi financijska situacija dozvolila i ako zelim ostati u kuci s djetetom

Da I da uradila sam to ostavila sam mnogo toga u zivotu za ono sto osjecam.

Djete ce odrasti,sto je normalno...a ti ces ostati..neznam..ja ne bih...ni moj posao nije Bog zna koliko placen...skoro radim za djeparca i vrtica...ali ne bih nikad napustila...Zena se bolje osjeca kad radi...i vise je cjenjena u drustvu kao i u samoj porodici...A da mm zaradjuje 5 milja mjesecno naravno da ne bih radila...Radjala bi djecu i hadzijala se..ovako zahvaljujem Bogu sto imam i ovoliko

Moji su roditelji uvijek puno radili, nekada i prekovremeno da bi nam pruzili sve ono materijalno, a kad dodju s posla bila je zurba oko rucka i spremanje po kuci, tek kao odrasla shvatila sam koliko mi je bilo potrebno njihovo prisustvo...i mene ceka posao kad istekne porodiljsko, kad bi muz imao dovoljnu platu da nas samo on izdrzava ja bih odmah dala otkaz i posvetila se svom djetetu, pretvorili smo se u pravo potrosacko drustvo, trcimo za parama da bi ih trosili na gluposti, a ljudskost gotovo zanemarili!