meni jest bilo,nekako sam u mamu najvise povjerenja imala,pogotovo sa prvim djetetom,jer sam imala potezak porod,ona me najbolje i njegovala i razumila,jednostavno majka najbolje zna sta ti treba :)

da, ja ne znam kako bih bez majke, jer mm radi i nemam neke pomoci od njega, a najopustenija sam sa majkom.bez necije pomoci je nemoguce prvih mjesec dana (moje misljenje)

meni je epiziotomija bila gadna prvi put i nekoliko dana nisam mogla stajati na nogama a mjesec dana nisam mogla sjesti, a sad cekam 2.dijete i treba mi pomoc oko ove starije, ne znam kako cu ovaj put proci

Meni je bila svekrva prvih 40 dana, nemam mamu :( Za tih 40 dana sve je radila sve po kuci, oko mene jer mi je haman mjesec dana trebalo da se oporavim od porodjaja. Muz imao slobodno prvih 7 dana tako da nam je njeno prisustvo prijala u svakom slucaju.

hm iskreno sama sam mama bila samo jedan dan sveki mi je pomagala oko jela, i malo da rascisti kucu sve ostalo sam ja nekako polako oko djeta a i mm. je znao pripomoc .

Pa i nije... Sve se moze pogotovo kada se mora. Lakse jeste, a pogotovo ako je mama tu. :) Moja mama nije docekala rodjenje moje djevojcice, tako da nazalost nije mogla biti sa nama. :( A svekrva je uzela godisnji mjesec dana, i rekla mi kao je zatrebam da je zovem... To se desilo mozda 2x kada sam trebala na kontrolu u bolnicu. A muz je tada radio po 12-13 sati dnevno. Sve sam stizala sama, nekako, a jos poredjena na CR... Mozda mi je pomoglo sto sam 5 dana bila u bolnici pa se malo oporavila...

Da mi je bilo potrebno-nije,oba puta (carski rez) sam sve sama,muz naravno tu.I najvise volim sama,polahko,ali je islo,sad sam spremnija na svasta.

JA sam se takodje porodila na carski rez,i tada je bila svekrva da mi pomogne,ali bolje da nije,njeno prisustvo me je samo nerviralo kao i njeno podbadanje,zalim sto joj nisam mogla pokazati gde su vrata pa da lepo nestane iz moje kuce..pre bi sama sto puta prosla kroz sve to nego da mi opet svekrva kao bajagi pomaze..

potrebno je prisustvo osobe koja će ti pomoći ko bebe, rane, kuhanja i sl, kako nije..... svaka bi žena trebala imati nekoga da uskoči bar na 15-20 dana nakon poroda

fino je da pomogne neka zenska osoba, sad je li to majka, svekrva, sestra, prijateljica, rodica, sasvim je navazno...opet porodilja zna s kim se osjeca najugodnije i ko ce joj najbolje biti pri ruci! meni oko bebe niko nije nesto pomagao ali su i mama i svekrva i sestre znale uskociti ruckom ili pomaganjem muzu u kucnim poslovima...opet, on je radio vecinu tih poslova sam, ali su se stvarno od srca nudile....hvala im

Nista bez mame , moja je vec godisnji pisala na moj termin porodjaja, bila je i sa sestrom prvih 40 dana, jednostavno trebami, menije sve to novo, malo ima i straha kako sta a s mamom je ipak najbolje i opustenije se osjecam... zivjele Mame

Meni su mama i seka povremeno uskakale da mi operu sude i stan dovedu u red...nekih 2 puta sedmično, ne više od toga...mimo toga sam ja sve radila, i mm mi je pomagao. Tako da nije neophodno, ali ako može pomoći, bujrum.

Ko ima majku sve id aje ti ne želiš ona želi biti uz tebe...tako je to...moja s emajka sa mnom svaki put iznova porađala i sa mojom sekom :) Bila je sa mnom po 40 dana oba puta ali ne da mi radi fizičke poslove nego da bude uz mene ako treba da me utješi, pomiluje, bebu uzme dok s eokupam, utješi da proće i grčevi i da ću se sa somejhom sjećati dana kada zbog njih nismo spavali:) Ko nema majku svoju bilo bi lijepo d aima svekrvu ili tetku ili snahu koja je svjesna te tuge da majke nema tu...pa d abude uz porodilju...jer smao žena može ženu shavtiti u svakom dumanu u kojem je sa malom bebom i strahovima koji se znaju javiti :)

Ma ne znam vala Hanady, koliko si u pravu...meni niko plaho nije bio potreban, tu i tamo su mama i sveki znale navratiti,ali sam ja najsretnija bila da ja to sve sama odradim ili kad smo ja i mm zajedno u svemu. Strahova nisam imala, valjda je i to od žene do žene.

meni je moja mama bila prijeko potrebno...da sjedi i da je gledam :) ja govorim iz svoga iskustav, svoje seke i moje mlađe zaove koja nije imala ni majku ni svekrvu...tako da zaista meni ej prelijep osjećaj bio tih 40 dana u kojima je moja mama bila tu. Sve mi je bilo sa sojećajima koje baš u lijepom pamtim.

A sto bi bilo lijepo Hanady?

Zaista bi bilo lijepo kada bi porodilji imao ko pomagati pa barem prvih 20-tak dana,bila to majka,sestra ili neka ženska osoba. Meni lično NIKO nije pomagao ni poslije prvog ni drugog poroda.Od prvog dana sama obavljam sve kućne poslove,od pranja suđa,ručka,brige oko bebe... Nemam svoju majku,sestra živi u drugom gradu,svekrva 15-tak km dalje od nas,muž radi,12h dnevno. I da vam kažem da je jaaako naporno ali se sve može kad se hoće i mora!!! Ako već imate pomoć sa strane iskoristite je ali nemojte preterivati,kao što reče Iman83,savim je dovoljno svaki drugi dan po par sati. Još sam uvijek u babinama,i ponosna sam na sebe što sam SAMA USPIJELA da preguram ovaj period u životu.

Hanady sve si rekla, potpuno se slazem... Moja je svekrva suosjecala sa mnom sto nemam roditelje, pa se sama ponudila da dodje, ostavi svoju kucu i milion poslova, prevali veliku kilometrazu kako bi bila uz nas. Svaka zena moze sama, mogla sam i ja..medjutim njoj draga da dodje i pomogne, pa tako ce i naredni put... dobro se sjecam kada smo plakale zajedno odmah nakon porodjaja za mojim roditeljima sto ne docekase svoje unuce. To puno znaci covjeku, a svakao moze sam i uz pomoc zivotnog saputnika deverati oko kucnih polsova, bebare i svega ostalog.

medic slazem se sa tobom:)Nekako je zena u prvih 40 dana,bas osjetljiva,i dobro dodje psihicka podrska,vise nego fizicka :)

I meni je bilo jako bitno sto mi je mama bila tu u oba poroda.U prvom mi je bila jako potrebna radi teskog poroda i neznanja oko bebe a u drugom porodu koji nije bio nimalo tezak je bila tu eto samo da je gledam kao sto Hanady kaze.znaci nije morala nista jer lagan porod i iskustvo mm i mene je doprinijelo tome da nemora ama bas nista raditi.Ali majka ko majka nemoze s mirom.I smatram ko god ima mogucnost da mu je neko pri ruci da je dobro doslo,a ko nema Boze moj.

iman, mozda si ti mogla sama jer nisi imala tezak porod a i muz ti je mogao pomoci, ali ja kad sam se porodila, mm je tada radni bukvalno od jutra do mraka a ja od bolova od epizitomije nisam mogla stajati vise od nekoliko sekundi, tako da ne znam kako bih uopce nesto jela, otisla u wc, istusirala se, presvukla bebu na nogama itd... da nisam imala nekoga uz sebe

Nikako nisam imala težak porod Teacher, samo 24h porođaja + kiretaža i 8 konaca epija. Da, 2 doze krvi i 6 mjeseci nadoknade željeza ni ne računam. Sve se može kad se hoće, ja sam takva, valjda je do mene. Meni je super bilo što mi mama, seka i sveki nalete u par dana jednom, meni dovoljno. A mm je sa mnom bio samo mimo radnog vremena, i prvih 7 dana godišnjeg i to je to.

meni je mama umrla kad je meni bilo 17 godina, tako da sam sama podizala oboje djece poslije poroda, a sveki mi nije mogla pomagati zato sot je ona invalid 100%... a da je mama moja ziva :( sigurno bi bila uz mene :) zato ko god ima mamu, nijedna mama nece pustiti da njeno djete pati :)

a da se nadovezem... a ima i onih koji jednostavno cuvaju svoju g... pa nece priteci u pomoc niti se ponudti porodilji da dodje u tim prvim danima. Mojoj hvala neizmjerno jer mi je njena psihicka potpora, lijepa rijec i sve ostalo mogo znacilo.

pa iman, muz ti je bio bar prvih 7 dana uz tebe, tada je i najgore, vjerujem da bih se i ja snasla poslije, al mislim da je nemoguce bas od prvog dana biti po cijeli dan sama ako si prosla gadno sa epi, uostalom nije ni zdravo za kasnije da se zena napreze i umara u bilo kakvom obliku u tom period jer mogu teske posljedice ostati za kasnije

sve je moguce, ja sam oba puta sve sama radila, muz radoholicar, pa je vec drugi dan isao na posao kao pola radnog vremena, ali je barem malenog vodio i dovodio iz vrtica prvi mjesec, a onda smo beba i ja isle po bracu. prvo vrijeme je donosio neku hranu iz vana, tako da nisam kuhala, jupiiiiii i opet mi je tako najbolje. imala sam neki mir ili sam se ja nafurala da ga imam, hahaha

Ja se stvarno nekad pitam sta bi neki zenice da im nema mame? Bez svega se moze kad se mora i prezivis uz Allahovu pomoc.

Poželjno je da uz ženu neko bude prvih dana. Ne zato što mora, nego zato što žena prvih dana nakon proda uopšte nije ni krivično odgovorna, i može se desiti da naudi i sebi ili dijetetu. Ne mora, ali može, i dešava se. Od tud i ono naše starinsko: ne ostavljati porodilju samo prvih 40 dana. Kažu da svaka žena prodje blaži oblik baby blues-a. Ja sam sa prvim dijetetom imala svekoliko pomoć i svekrve i mame, moje je bilo da se bavim dijetetom. Iako sam im zahvalna do neba, jedna je kuhala, druga čistila, ipak sam bila sretna kad sam nakon mjesec dana ostala sama sa dijetetom. S drugim dijetetom, koje je rodjeno na CR, sama sam rekla: ne trebate prvih dana, bit će muž kući......moja mama je došla nakon 20 dana, i bila dvije sedmice. Pomogla mi je više oko starije kćeri, izvodila je u šetnju, i slično.

Ja bih rekla da je potrebno, da ne mora biti baš porodiljina mama, ali bi jako poželjno bilo da je to neka osoba sa kojom se porodilja osjeća što ugodnije. Ali nije neophodno. I da, to može biti i otac djeteta ako nije previše obavezan izvan kuće.

Lijepo je imati pomoć, nije prijeko potrebno da je majka, ali, ako majka može pomoći - s njom smo najopuštenije.

Joj anketa.... Sto mora biti bas mama? Evo recimo meni je prvo svekrva uzela godisnji da bi bila uz nas pa tek onda moja mama...tako su se dogovorile...meni je bilo svejedno, cak mi je bilo draze sto je sveki bila "prva" jer je nekoliko mjeseci prije dobila unuka pa je bila svjeza hahahaha....mama nije smjela haman nista oko Lane a sveki ju je kupala do 40 dana...

kad sam ja rodila moj muz nije radio,tako da smo sve apsolutno sami deverali.ja lezala bukvalno 40 dana,muz sve radio.bebu kupali i presvlacili zajedno.meni cistio ranu od epi...meni je bilo tako i najbolje.ali da ti pomoc treba-treba!sto neko rece nije ni zdravo odmah raditi po kuci

Joj Teacher,kakve posljedice, pa nisam pomjerala ormare i krečila zaboga! Ja sam prva dva dana po izlasku iz bolnice išla svaka 3 sata dojiti dijete na odjel nedonoščadi, sjedila, hodala, sama se okupala prvi put, ma sve normalno...možda malo usporenije ali normalno.I nikakvih posljedica ostalo nije. Meni je ovako funkcionisalo super, ne uvjeravam nikog da tako treba da uradi, već nemojte s tim neophodno, MORA itd...ništa ne mora...ja sam imala ponuđenu pomoć i mame i sveki, ovo je bila moja odluka, one su bile tu za mene kad je zatrebalo, al ja nikog ne bi obavezivala da svoj život zanemari 40 dana da brine o meni, kad mogu sama. Ja sam se brinula o bebi, mm o kući, i eto...pa nije to viša matematika.

Sve zavisi od zene...ja sam mislila da mi niko ne treba i zaista nije sto se bebe tice-najsigurnija sam bila da ja sve odradim pa i kupanje! Al zato GOSTI - MM bi mozda znao nesto i posluziti ali ipak nam je super dobrodošla njegova sestra koja je bila s nama 2 tjedna i odrađivala "prakticne" poslove po kuci dok sam se ja samo bebi posvecivala.... I ne vidim razlog OPET za pametovanje i prepucavanje, kad nismo svi hB isti, i svaciji nacin je najispravniji za njega!

Moja mama je umrla kad mi je bilo 14 godina tako da nije docekala rodjenje moje djece,svekrva mi nije bas blizu a i kod svoje kuce ima bas puno obaveza tako da mi ni ona nije bila tu osim sto me docekala kad sam stigla iz porodilista i hvala joj na tome,znaci jedina pomoc mi je bio MM koji mi je u svemu pomagao ali i isao na posao jer godisnjeg je dobio samo 7dana,i eto ostadoh ziva i zdrava hB. Lijepo je imati nekoga da ti pomogne ali bas da moras imati nekoga pa i ne moras.

potpisujem dinaa takva je situacija i kod mene, samo sto svu sveki i svekar 100 % invalidi i morala sam sve sama... al evo me ziva i zdrava i sa 87 kg i ne treba samo biti " peka " u zivotu jer sve to prodje jedan dan :) pozzzzz

lijepo je kad je neko tvoj tu , neko ko ti je jako blizak .

Ja nemam ni mamu ni svekrvu, ni sestru niti zaovu... Prijateljice s kojima se mogu opustiti ne zive vise blizu ili su zaposlene i imaju svoje brige, a ja nisam htjela nikoga zahmetiti. Imam muza koji je bio 3 sedmice na godisnjem, pomagao mi u svemu, tako cemo i ovaj put akobogda, samo sto cu posjete reducirati u prvih mjesec dana.

e pa svaka vam cas_t onda kad ste mogle i kuhati i cistiti kucu i kupati bebu u onakvom stanju, jer ja sam jedva isla do wc-a od bolova a kamoli da jos radim kucne poslove

Meni je jako žao što moja majka nije bila tu kada sam se ja porodila.Svekrva mi jeste pomagala jedno mesec dana dok se nisam oporavila od carskog reza, skuvala mi je i donela, oprala mi je veš i donela, oko bebe sam ja sve sama, ali mi je žao što moja mama nije bila tu.

Ja, mm i nasa beba prvih 20 dana nakon poroda "zivjeli" kod mojih roditelja. Jer je moja mama mislil ada mi terba, a meni je bilo zao da mi dolazi kuci svaki dan i tako... Iako sam sve mogla sama ispostovala sam njenu zelju da mi pomogne, a na kraju se to svelo samo na kuhanje rucka. Poslije 2. poroda sam hB bila super tako da mi niko nije trebao ( vec 3. dana nakon poroda sam izlazila vani bez bebe, a nji smo poceli izvoditi kada je imala 15 dana). uglavnom, sve zavisi kako prodjes na porodu i kakva si inace kao osoba - da li volis da te drugi tetose ili si, kao ja, tip "sve mogu sama" :-)

Ja sam bila 4 dana u bolnici poslije poroda. Kod kuce su moji roditelji (jer zivimo daleko) bili prva 3 dana i mm je imao slobodna 3 dana, kasnije sam ja ostajala sama sa sinom, i hB mi smo sve stizali sami. Cak i volim sto mi niko nije bio tu 24/24h jer smo tako potpuno upoznali nasu bebicu, uzivali apsolutno u tim prvim danima, i smatram da nije po MORANJE da iko bude sa porodiljom. Sveki i zaova su dolazile pomalo po danu, obicno bi donijele da nesto jedemo, meni kompot i sl.

Meni je pomoc trebala. Uh i te kako. MM je bio svo vrijeme poroda sa mnom, drzao me za ruku i isao u wc izmedju trudova. Platio krevet, pa smo u sobi svi zajedmo bili u bolnici, mm, nas sin i ja. Kod kuce nas cekala moja mama. Pomoc treba, a mislim da je nabolje da to bude porodiljina mama.

Ja i moja majka smo od pamtiveka bile u nekakvim svađalačkim odnosima.E kad sam se porodila tek onda sam shvatila koliko je moja majka divna.Budila se noću da mi pomogne,kuvala ručak,stavljala mi hladan kupus na grudi kad su se upalile..Evo dok pišem ovo plačem,nema većeg prijatelja od rođene majke!Hvala ti mama za sve !

Uz mene ce bit moja svekrva tih dana,nadam se da nece bit stresno to sam sebi zabranila,a tako bih voljela moja mama da je tu,ali nje nema,pa eto otkako sam trudna samo na nju mislim i vidim koliko je ona mene voljela i koliko se radovala dok sam je sutala jos u stomaku :( al eto moja je sudbina bila da odrastem bez majke..

mama je bila sa mnom prvih 25 dana, bila mi je velika pomoć i podrška