Išla sam, po preporuci drugog doktora, jer sam se teško nosila sa majčinom smrću. Ipak, mislim da mi je mnogo više pomogao razgovor sa mojim mužem (u to vrijeme momkom). U sklopu drugih nalaza vodila sam i dijete psihologu, taj mi je razgovor mnogo pomogao da neke svoje blesave strahove odagnam i da gledam pozitivno na razvoj moje curice. Sad sam rasterećena i bezbrižna.

ja nisam bila kod psihologa, ja sam 2x išla kod psihijatra, drugi put sam išla jer mi je ovaj par dana prije kod kojeg sam išla rekao da je samnom sve u redu, blablabla, a ja sam znala da nije, onda sam otišla kod drugog i tako dobro mi je došao jedan pošten razgovor, isplakala se (bila trudna, hahahha). Uglavnom sve 5.

Nisam. To mi je posao. Nije to nista strasno..Obican razgovor.:)

Nisam isla...A razgovor u svakom slucaju pomaze...I sami ste svjedoci da razgovor sa drugom osobom-(psihologom u ovom slucaju)pomaze u svakom slucaju..Steta sto kod nas u nasim drzavam nije to toliko zastupljeno kao u dijaspori..

jesam...radi anksioznosti...prvo su me poslali psihologu...mada se ne mogu pohvaliti nikakvim rezultatima ...vjerovatno sam naletila na "loseg" psihologa, jer cesto kazu da dobar psiholog vise moze pomoci nego vecina psihijatara...eto, moje iskustvo sa psiholozima nije neko narocito...a one skolske da i nespominjem :))

ja nisam al jest mm zbog problema i traumama iz djetinjstva jer se osjecao da nije dobio dovoljno ljubavi od roditelja i da nikad nije dovoljno dobar al 1god terapije mi je vratila novog mm sa puno samopouzdanja a svemu sam zahvalna njegovom psihologu,mada mm uvijek kaze da sam mu ja mnogo vise pomogla jer sam bila uvijek tu da ga saslusam kad mu je bilo tesko... u svakom slucaju nemoze nastetiti vec samo pomoci...;)

Nisam nikada isla psihologu iz razloga sto se istim poslom bavim, trenutno na bolovanju, odlazak psihologu jako je bitan i pozeljan ukoliko osoba ima potrebu za tim, moze biti od velike pomoci i ono sto je najbitnije jeste znati kojem psihologu otici, iako psihlog po profesiji rado bih ponekad otisla na jedan dobar razgovor

Nisam,al da sam imala nekad potrebu -jesam ;)

nikad.ni psihologa ni psihijatra hb :)))

Išla sam 2 puta kod psihologa i nije mi uspjeo pomoći i onda sam otIšla kod psihijatra jer sam bila upala u postporođajnu depresiju i on mi je pomogao.Ne vidim razloga zašto ljudi ne idu kod psihologa ili psihijatra kad osjete potrebu za tim.Može im biti od velike pomoći.N ije sramota potažiti stručnu pomoć kad uvidiš da ti je potrebna,već je prije svega tužno da vaši najmiliji pa i vi sami ispaštate zbog predrasuda o psiholozima i psihijatrima. Oni su tu da nam pomognu zar ne?!

potpisujem lillyy85.

Jesam prije 3 godine, bila sam jako nervozna imala nocne more, hvatala me panika na otvorenom prostoru, bojala sam se svih prevoznih sredstava, Arapa sa onim bradicama, terorizma, sve zivotne funkcije su mi zakocile, elem trpila sam dok me nije otreslo jednog dana na ulici, mislila sam da sam dobila srcani, ali jednostavno kad covjek trpi trpi nagomila se i boooom....Posto mi je mama radila na neuropsihijatriji prvo sam sa njom popricala, par savjeta pa pa onda sa psihologom, mada od psihologa koja je strucnjak za ratne slucajeve i nisam bas dobila neke pomoci, mogu slobodno reci da sam pare bacila, al haj ustanovila je da patim od ptsd,blazeg slucaja....Nisam nikada nikakve tablete uzimala posto ne vjerujem u to, ali sam sama sa sobom rascistila neke stvari i ima vec 2 godine super se osjecam, nemam vise nijednog simptoma, zivim normalan zivot, Smatram se veoma sretnom osobom